Vatra
U maju mesecu dobijem odkomandu,posalju me na 15 dana da zamenim strzara koji je isao na redovno odsustvo.Posalju me u malu jedinicu koja obezbedjuje streliste.To je bio poligon ,jedna ravnica opasana planinama.A te planine su izgladale pusto,kao da nije bilo zivota na njima gledajuci odozdo.Vrhove zapravo nisam mogao ni videti od mutne magle.Taj bezlican krajolik se odlicno uklopio u moje lose raspolozenje.Jos malo mi je bilo ostalo do odsluzenja,razmisljao da ova odkomanda bas i nije morala da mi se dogodi.
Za svaki slucaj sam poneo kada sam polazio pismo moje bivse drage.Imala je lep rukopis.Bila je sjajna,secanje na njenu ruzu izmedju nogu bi moglo da mi pomogne u cuvanju straze,tada sam razmisljao.U tom pismu me je ostavila.Ali ja sam ga ipak poneo.
Obezbedjivao sam ceo istocni pojas oko strelista,nista novo,setnja,preturanje kamenja preko cizama.U neko doba kad bih ogladneo zapalio bih vatru,na kojoj bih ugrejao djuvec iz konzerve.Nisam mogao hladnog da ga jedem.U toj vatri je bilo nesto sto me je podsecalo na moju bivsu dragu.Mozda to sto nas je toplina grejala dok smo bili zajedno,mozda me je to asociralo na vatru,a i njena crna ruza je bila toliko vrela,kao vatra…
Cetvrtog dana strazarenja odlucim da predjem preko onog brega u koga sam cesto zurio,koga sam zaobilazio po duznosti.Ja sam sluzio vojsku u mirno vreme jos uvek,tako da je i poslednja bojazan da bi nesto moglo da se lose dogodi,prouzrokovano mojim kracim odsustvom sa strazarskog mesta je nestala.
Pomerih granu od nekog drveta,ne znam koje je to bilo drvo,i imao sam sta da vidim.Video sam malo selo.Mirisala je jagnjetina iz sela.Sedoh na kamen.Resih odatle da posmatram selo.-Zapalicu vatru,ugrejacu konzervu,i razgledacu seoce-,razmisljao sam.
-Cao-,zacuh iza sebe,bio sam jako iznenadjen.Zgrabio sam brze bolje pusku,djuvec se proli iz konzerve.-Ne boj se-,rece mi devojka,koja me je gledala svojim krupnim kestenovima,prisla mi je kao da nije ni stajala daleko.Pomazila me je rukom po licu.-Upoznala sam dosta vojnika,cesto zalutaju ovamo,jos niko nije smeo se sici u selo.Odakle si?-upita me.U prvom trenutku me je podsetila na moju bivsu dragu,ili je to bilo zbog toga sto sam previse razmisljao o bivsoj.Sledece sto sam primetio je to da je bila siromasno odevena.Pomalo je bila i prljava.Tragovi garezi su joj bili ocrtani po licu.Oci su bile nesto sto se izdvajalo iz njene licnosti.Krupne,tuzne,suzne.Pomazih i ja nju po licu-Ja sam iz beograda,ostalo mi je jos malo vojske…-Ostavila te je?-prekide me ona.-Otkud znas?-upitah je.Ona uzdahnu-Pismo ti viri iz dzepa,sigurno nije od rodjaka,zar ne,ne bi ga nosio,zar ne.Pipni me ovde-Uhvati me za ruku i nezno je spusti na svoje medjunozje.-Zasto se stidis,slobodno me pipni-Zavukao sam joj ruku u gace.O majko Srbijo,bila je vrela.Onda sam je obema rukama uhvatio za zadnjicu.Bila je mekana,obla.Ubrzo smo se nasli na zemlji,na satorskom krilu.Skinuo sam je,ipak je bila stidljiva,skrivala je svoje medjunozje.Rasirio sam joj noge.Izgledala je fantasticno.Noge su joj bile tanke,misicave,stomak joj se sjajno uklapao u figuru,bio je zategnut,ispod njega su virile usnice.Crvene i vrele.Gledala je prema nebu.Stavio joj sam ga,oci joj zasuzise,blago je otvorila usta.-Sada cu ja gore-rekla je.Imala je vraske pokrete.Male grudi i tamne bradavice skakale su u ritmu.Nije se stedela,zaista je volela tu musku zilu.Lako se moglo dogoditi da se otkotrljamo u vatru,ali na srecu nismo.Nogama me je jako stiskala,uzivala je.
Poslednji pramicak vatre je nestajao.Posmatrali smo ga zagrljeni.Ispraznio sam se,osecao sam zadovoljstvo.Zanimljivo,razmisljao sam o nekoliko stvari istovremeno.O mojoj bisoj,o nesvakidasnjem dogadjaju,a setio sam se i djuveca.Na zalost bio je proliven.Uspeo sam da produzim zivot vatri,bar na kratko.Nalozio sam pismo,a vatra se isprva mucila da zapali pismo,ali onda…Buknulo je.Ostala je samo garez.Okrenuo sam se,moja devojka iz sela je vec bila obucena,morala je da krene.Htela je nesto da mi kaze,a onda se odjednom istrgnu iz mog zagrljaja i potrci dole prema selu.Vece je vec padalo,uspeo sam da joj doviknem i pitam za ime.Duboko u noc je odzvanjalo-Vatraaaaaa!
Preporučujemo da pogledate i sledeće:
