Usne Njene Studentkinje 3. Deo
2. Ispovesti znatiželjne devojke
Kasno te noći. Marija je oprala zube i umila lice. Bila je spremna za spavanje nakon što je provela neko vreme ocenjujući radove studenata. Na lice je stavila kremu, a na telo losion. U isto vreme, razmišljala je o svom danu sa Bokom.
Mislila je da je devojka slatka i šarmantna. Mariju je iznenadilo koliko se dobro povezala sa njom tokom večere. Smejali su se i delili priče. Pričale su jedna drugoj o svojim životima, snovima i tajnama. Između njih nikada nije bilo trenutka neprijatnosti. Kao da su oduvek bili bliski prijatelji.
Marija je otišla u krevet, zavukavši se pod svoje veliko ćebe, a zatim ugasila svetlo obližnje lampe. Naslonila je glavu na jastuk, ali je ispod zatvorenih vrata primetila da niz hodnik još uvek gori svetlo. Bojana je još bila budna. Marija se pitala zašto bi Bojana i dalje bila budna nakon tako dugog dana, ali opet, devojke sa fakulteta imaju više energije od žena srednjih godina.
Pokušala je da zaspi, sklopivši oči. Sutra bi bio još jedan dan ispunjen razgovorom sa Bojanom, njenom novom prijateljicom. Kako je njena podsvest počela da bledi, vrata spavaće sobe su se lagano otvorila. Marija je otvorila oči i ugledala siluetu tela mlade žene. To je bila silueta Bojaninog tela. Polako joj se približavala, i slika studentice postajala je sve jasnija sa svakim korakom.
“Šta to radiš?” Upitala je Marija. Uključila je lampu i ugledala je u spavaćici.
Bojani je smeđa kosa bila spuštena, a lice bez šminke. Sela na krevet. “Uzvraćam uslugu.” Studentkinja je gurnula ruku ispod ćebeta i tražila Marijine noge koje je ubrzo pronašla. Studentkinja joj je milovala noge i kliznula rukom između butina. Marija se na trenutak ukočila pre nego što se osvestila.
“Ne Bojana”, rekla je Marija, posegnuvši da joj zaustavi ruku. “Molim te, prestani. Ne mogu ti to dopustiti.”
“Ali … mislila sam da…” Marija je videla izraz gorućeg poniženja na Bojaninom licu. Devojka je izgledala užasnuto jer je očigledno pogrešno protumačila znakove.
“Pogrešila si”, rekla je Marija, pokušavajući da ne pogorša situaciju.
“Ja … žao mi je”, promucala je Bojana.
Marija je sela i pokušala da uteši studenta trljajući joj ramena. “Hej. Nema čega da se stidiš. Nema razloga da …”
“Trebala bih da idem”, rekla je Bojana prekinuvši je. “Napravila sam strašnu grešku. Tako mi je žao.” Studentica je brzo ustala i otišla, tiho zatvorivši vrata.
Marija je bila zapanjena onim što se upravo dogodilo. Sedela je na svom krevetu pokušavajući da sabere misli. Delovalo je kao ružan san, samo što je bio stvaran. Kroz glavu su joj se vrtele misli: Je li mislila da sam lezbejka? Da li je mislila da očekujem seksualne usluge? Hoćemo li posle ovoga večeras ostati prijatelji? Da li će ikada više poželeti da razgovara sa mnom?
Marija nije imala odgovor na nijedno od tih pitanja. Bilo je kasno u noć i bila je previše umorna da bi išta shvatila. Nakon još nekoliko minuta razmišljanja, isključila je svetlo i pokušala da zaspi. Položila je glavu na jastuk. Ovaj put, svetlo u hodniku je bilo ugašeno. Bojana je spavala. Ili su možda obe ležale budne, šokirane onim što se upravo dogodilo.
***
Sledećeg jutra rano.
U trenutku kada se Marija probudila, setila se sinoćnjeg susreta sa Bojanom. Bio je to nezgodan način za početak dana. Obavila je sve u kupatilu. Obukla se u nešto obično, a zatim je izašla iz spavaće sobe.
Bojanina vrata su bila otvorena. Duboko u sebi, Marija se zabrinula da je Bojana otišla usred noći. Ti strahovi su ubrzo nestali kada je prošla pored spavaće sobe i videla Bojanin prtljag. Krenula je niz stepenice, nesigurna kako da priđe devojci. Videla je Bojanu kako sedi pored kuhinjskog pulta i pije šolju tople kafe.
“Jutro”, rekla je Bojana gotovo stidljivim tonom. “Skuvala sam nam kafu.”
“Hvala. To je veoma lepo.” Marija si je natočila šolju kafe i sela pored Boke.
“Zaista mi je žao zbog sinoć”, izjavila je Bojana. “Pretpostavljam da sam pogrešno razumela znakove… ako ih je uopšte i bilo. Ponekad imam tendenciju da to radim.”
“Molim te, nemoj da ti bude žao. Jedva da se toga i sećam”, lagala je Marija.
“Hvala na svemu, ali bolje da odem. Kad se vreme razvedri, mislim da bi bilo najbolje da me odvezeš nazad u moj stan.”
Marija je pogledala kroz prozor. “Sneg će padati ceo dan. Putevi će biti čisti tek sutra. Napraviću nam doručak. Zaboravićemo na celu ovu stvar.”
“Ali… Sigurna sam da se pitaš zašto sam to uradila.”
“To je prošlost, Bojana. Ne bismo trebali više pričati o tome.”
“Samo želim da znaš da to nije bilo planirano”, iskreno je izjavila Bojana. “Nije to bila neka razrađena šema da te odvedem u krevet. Samo sam … htela društvo. Htela sam nekoga držati ntokom noći. I htela sam da se osećaš dobro zbog svega što si učinila za mene.”
“To je veoma lepo od vas tebe.” Marija se na trenutak zamislila- “Da li si ikada ranije radila tako nešto? Mislim, da li si lezbejka? U redu je ako jesi, naravno.”
“Ne mislim o sebi kao o lezbejki. Imala sam momke. Ali takođe imam iskustva i sa starijim ženama sa bivšeg posla.”
Marija je bila pomalo zatečena – što bi lepa mlada studentkinja imala seksualna iskustva sa ženama srednjih godina. “Bila si sa ženama mojih godina?” Upitala je Marija, pokušavajući da ne zvuči znatiželjno.
Bojana je kimnula. “Sa nekoliko njih, da.”
“Khm, pa… svi imamo svoje sklonosti. Nisam osoba koja osuđuje.”
“Ne izgledaš kao osoba koja osuđuje.”
Marija je videla nešto u Bojaninim očima. Postojala je istorija. Marija je shvatila da Bojana ima tajne koje nikada nikome nije rekla. Tajne koje jarko želela da se čuju.
“Ovde sam za tebe”, rekla je Marija umirujućim majčinskim glasom. “Ako želiš nešto da mi kažeš, saslušaću. Stalo mi je do tebe. Zaista.”
Bojana je duboko udahnula. “Razlog zbog kojeg sam sinoć došla u tvoju sobu bio je taj što sam htela da se osećaš dobro. Rečeno mi je da sam veoma dobra u tome. Znam kako da udovoljim ženama.”
“Khm… Da li … uživaš u tome?” Upitala je Marija i odmah požalila.
“Veoma. Mnogo. Ti si prva osoba kojoj sam rekla. Niko od mojih najboljih prijatelja ne zna za ovo.”
“Svi imamo tajne. Nema čega da se stidiš. Ti si ono što jesi.”
„Znaš… Rečeno mi je da imam lepe usne“, nasumično je izjavila Boka. “Kad sam se prvi put preselila ovamo na fakultet, radila sam honorarno u prodavnici donjeg rublja. Moja bivša šefica je bila tu tvojih godina, često je davala komplimente mojim usnama i licu. Pitala je da li ih može dodirnuti i poljubiti. Čak me dodatno plaćala za moje usluge, znate, mojim usnama.”
“Za takve stvari možete podneti tužbu. To je mobing.”
Bojana se blago nasmešila i odmahnula glavom. “Uživala sam u svakom trenutku. Ona je bila prva žena sa kojom sam ikada bila. Bila je razvedena i usamljena. Takođe mi je platila mnogo novca, pa zašto ne?”
“Jesi li zato to učinila? Za novac?”
“Novac je bio samo deo toga. Definitivno mi je pomoglo oko kirije i školarine. Ali učinila bih to i besplatno.”
“A druge žene sa kojima si bila?” Upitala je Marija. “Da li su i one bile sa tvog starog posla?”
Bojana je kimnula. “Moja bivša šefica je mnogo brinula o meni. I finansijski. Znala je da se borim. Pa je nudila moje usluge nekim od svojih bogatih prijatelja u zamenu za novac. Ponekada sam im ustima izazivala orgazme. Dobila sam puno komplimenata za moje sposobnosti.” 
Ovo je bilo previše za Mariju da procesuira. Kao doživotna feministkinja, uvek je bila oštro protiv toga da žene koriste svoje telo u zamenu za novac. Priznanje je izazvalo osećaj nelagode u Mariji, ali je u isto vreme pokušala da ne osuđuje njene životne odluke.
“Ženska seksualnost je veoma složena stvar”, rekla je Marija. “Veruj mi, godinama sam mentorisala žene tvojih godina. Svaka žena se u jednom trenutku bori sa svojom seksualnošću.”
“Šta je sa tobom? Da li si ikada ranije eksperimentisala sa drugom ženom?”
Marija je odmahnula glavom. “Ne. Nisam.”
“Zašto ne? Da li si ikada bila znatiželjna?”
“Odrastala sam u mnogo drugačije vreme. Stvari su bile drugačije kad sam ja studirala.”
“Ali da li si bila znatiželjna?” – uporno je pitala Bojana.
“Radije ne bih ulazila u to.”
“Većina žena je u jednom trenutku znatiželjna.”
“Da li je to deo razloga zašto si bila u vezi sa bivšom šeficom? Radoznalost?”
Bojana je kimnula. “Uvek sam se pitala kako je to biti sa drugom ženom. To je bila moja najveća maštarija. Još uvek se sećam kada smo se prvi put poljubile i kada je njena vagina bila prvi put preda mnom. Bože, bila sam tako nervozna da su mi se ruke tresle. ”
“Kako je ta veza završila?”
“Upoznala je nekog momka”, odgovorila je Bojana. “Čula sam da su se venčali. Srećna sam zbog nje. Deo mene je poželeo da uvek mogu biti njena. Ali ja sam bila samo nešto sa strane, i na kraju sam to prihvatila. Mogla sam da nastavim da radim tamo, ali bilo bi previše neprijatno, pa sam otišla. ”
“Još uvek ti nedostaje?”
Bojana je blago slegnula ramenima. “Ponekad.”
“Preboleti vezu je uvek teško. Nikada se zaista ne navikneš. To je deo života.”
“Imaš pravo u vezi sa tim.”
“Pa, šta kažeš na doručak?” Upitala je Marija menjajući temu. “Tačno znam šta da napravim za hladan dan kao što je danas.”
Bojana se nasmešila: “Ti si najbolja.”
***
Marija je oprala suđe nakon što su sve pojele. Ali nije mogla prestati razmišljati o Bojani. Njen pogled ka njoj potpuno se promenio u poslednja dva dana. Došla je do zaključka da je Bojana složena osoba. Već je znala da je Bojana lepa, druželjubiva i slatka. Ali otkrila je da Bojana ima usne stvorene za seks, baš kao i njeno telo.
Marija je takođe otkrila da je Bojana bila znatiželjna kada je u pitanju seks i da nije imala nikakvih problema sa istraživanjem. Kad je posuđe bilo gotovo Marija je stavila ruke na radnu površinu dok je na trenutak razmišljala. Razmišljala je o Bojaninim usnama, i kako bi se osećale na njenima.
Definitivno su bile lepe. Marijina znatiželja bila je na vrhuncu. Zamišljala je Bojanu među nogama tih žena koje su joj plaćale i svršavale joj u ustao. Niko drugi nije bio u kuhinji ni u dnevnoj sobi. Bojana je bila gore u spavaćoj sobi, verovatno za svojim laptopom. Marija je bila sama. Kliznula je rukom niz pantalone i dodirnula se. Da… bila je mokra.
KRAJ 3. Dela
Preporučujemo da pogledate i sledeće:
