Trudnica u nepoznatom gradu 1/2
Nakon neprijatnog i turobnog raskida sa sada bivšom devojkom, zakazao sam trodnevni odmor u nepoznatom gradu usred ničega. Udaljenost, zatvoren bazen, duga staza kroz šumu, bez interneta i televizora. Bilo je to savršeno, pravi beg od svakodnevnog života koji je trenutno bio tako težak za mene.
Parkirao sam automobil ispred odmarališta i iznenadio sam se kada sam video ženu kako stoji na ulaznim vratima mog bungalova. Nisam imao pojma ko je ta osoba koja kao da je pokušavala da uđe u moju kolibicu. „Dobar dan” rekao sam glasno i počeo da se približavam. Okrenula se i pokazala mi još jedno iznenađenje: bila je prilično trudna.
„Ohhh hvala Bogu!“ rekla je, opuštajući ramena i spuštajući ruku na veliki stomakk. „Da li ste vi vlasnik? Moja šifra ne radi.”
Ovo je bilo prilično zbunjujuće. „Ne, nisam vlasnik. Iznajmio sam ovaj bungalov pre nekoliko dana.“
„Šta?!? Nemoguće, ovo je sigurno moja rezervisana kućica… ali kod mi ne radi.“
Prišao sam tastaturi, izvadio telefon da vidim mejl koji sam dobio sa sve šifrom za bravu. Brava se čujno otključala kada sam uneo šestocifreni kod. „Šta dođavola?”
„Evo“, ponudio sam joj svoj telefon, pokazujući joj sve detalje moje rezervacije. Pročitala ga je dva ili tri puta i vratila mi ga, vadeći svoj telefon. Slično mojoj rezervaciji, već je imala otvorenu elektronsku poštu sa potvrdom. Pružajući mi telefon, frustrirano je stavila dlanove na lice. Došla je sa nedelju dana zakašnjenja: pobrkala je datume i potpuno je propustila svoju rezervaciju.
„Izvini… jebiga, zeznula sam. Sranje! Život je nekada tako sjeban da sve pobrkam! Izvini još jednom na ovom nesporazumu. Srećan odmor Anja!” Podrugljivo je rekla sama sebi.
„Miloš“, predstavio sam se, pružajući ruku. „Drago mi je da smo se upoznali Anja. Slušaj, ovakve stvari se dešavaju. Ali ja sam sam ovde, nemam neke velike planove a kao što znaš unutra postoje dve spavaće sobe.“ Bila je u poodmakloj trudnoći, očigledno bez partnera, i želeo sam da joj učinim. Pritom, bila je veoma lepa i imala je onaj nevini izgled zrele trudnice.
Izgledala je zatečeno. „Ali ja… ja… ne poznajem te… Uostalom, kao i ti, i ja sam želela da budem sama, da imam svoj mir. Vidiš i sam zašto.“ – pokazala je na svoj prelepi zategnut trudan stomak.
„Mene ne moraš da se plašiš, ne poznaješ me ali se možemo upoznati, ako želiš. Ima više nego dovoljno prostora da oboje možemo da budemo sami. Neću te smarati, obećavam.“
Tišina je usledila duže od jednog minuta dok je Anja razmatrala svoje mogućnosti. „Ne deluješ kao serijski ubica, to je dobar znak.“ – nasmejala se i otkrila predivne male rupice na svojim obrazima. „U redu“, rekla je konačno. 
Raspakovali smo se, svako u svojoj sobi, i presvukli se u laganiju odeću. Dnevna soba bila je povezana sa malom skromnom kuhinjicom. Našli smo se posle nekog vremena u dnevnoj sobi, njen dvoručni stisak na stomaku delovao mi je kao zaštitnički. To je i bilo razumljivo.
„Dakle Miloše, koja je tvoja priča? Otkud ti ovde sam u sred ničega?” upitala je, sela i podigla noge na mali tabure.
„Pa, upravo sam izašao iz duge višegodišnje veze. Bio je to veoma buran raskid i želeo sam nekoliko dana da se opustim u neutralnom okruženju. Ja sam inače advokat, što, sada kada sam rekao naglas, apsolutno me ne diskvalifikuje da budem kreten. Koja je tvoja priča, ako smem da pitam?”
„Pa, očigledno, trudna sam. Ulazim polako u osmi mesec. Ovo je trebalo da bude moj „bebi mesec“, što je kao medeni mesec za trudnice. Kao neko poslednje uživanje pre nego što počnu obaveze roditeljstva. Sama sam i dala sam otkaz u firmi u kojoj sam radila. Nisam više mogla da budem u blizini ljudi koji me stalno osuđuju,.“ Mogao sam da vidim kako joj naviru suze. „Samo sam želela nekoliko dana da budem sama i da ne razmišljam o drugim ljudima.“
„Razumem. Ljudi ponekada umeju da budu baš oštri i nepravedni. Imam svoje mane ali za mene nemoj uopšte brinuti. Ja nisam od onih koji osuđuju. A da nisam neki jezivi ubica, dokazaću ti slikama koje držim u novlaniku.“
Ovo je izazvalo pun smeh od nje. Izvadio sam pomenute slike iz novčanika i pružio joj. Uzela je slike i nasmešila se. „Okej, ovo štene je stvarno slatko. U redu, kupio sam te, ti si definitivno mirna duša. Dakle – cimeri?” Pružila je ruku.
Nasmejao sam se i prihvatio rukovanje: „Cimeri!“
Odmarali smo, svako u svojoj sobi narednih nekoliko sati. Prijalo mi je da samo čitam zanimljivu knjigu pod slabim svetlom i ne razmišljam ni o čemu. Bio sam veoma smiren i opušten kada sam čuo kucanje na vrata. „Hej, nadam se da ti ne smetam, ali imaju nekoliko društvenih igara u fioci pa ako želiš da malo igramo?“
Pristao sam i zajedno smo otišli do kuhinjskog stola. Odlučili smo se da igramo Jenga. Posložio sam sve drvene delove u visoku kulu i krenuo sam prvi, izvlačeći srednji deo otprilike na polovini tornja. Kada se prvi put nagnula, Anjin je stomak udario o sto i srušio celu stvar. Bilo mi je smešno, pomalo slatko… nekako čak i seksi.
Dajući sve od sebe, nije se predala frustraciji ali stomak joj je sve više i više smetao. Zatim je bacila jednu figuru na pod i povikala: „Jebeš trudnoću!”
„Hej, dosta smo igrali, hajde da se lepo ispružimo a ja ću nam skuvati jedan fini čaj.“
Sedeći na kauču sa jastukom između nas, ušli smo u ritam zbijanja šala i tračareći o popularnim temama. Bilo je veoma zabavno, stvarali smo prijateljstvo veoma brzo i prijalo nam je. Sve više sam uživao u njenom društvu. Nisam mogao da odvojim pogled od nje. Priznajem da me je tako velika veoma privlačila. Butine, stomak, bujne bnabrekle grudi – sve to je bilo veoma senzualno za mene.
Do trenutka kada smo se povukli u naše spavaće sobe, oboje smo potpuno napustili celu ideju o „samostalnom odmoru“. To me je zaista obradovalo. Želeo sam da provodim što više vremena sa ovom divnom trudnicom.
**
„Dobro jutro.” – javio sam se kada sam ušao u kuhinjski deo. Anja je sedela za kuhinjskim stolom kada sam izašao iz svoje sobe oko 8 ujutro. Osmeh se nalazio i na mom kao i na njenom licu. Više vremena sa Anjom je bilo upravo ono što sam želeo. „Imaš neke plnove za danas?“
„Ufff ni sam ne znam“, odgovorio sam pospano. „Baš si poranila?”
„Ustala sam oko pola šest. Ova stvar ne doprinosi dobrom spavanju, baš je bila nemirna noćas. Kada uspem četiri sata da otspavam, to je super.” – pokazivala je na svoj stomak.
„Sa obzirom na okolnosti veoma si energična od jutros. Izvini ako mi treba koji minut da se potpuno probudim.”
„Ma nema problema, i ja bila takva pre trudnoće. Uostalom, sigurna sam da ću biti iscrpljena za par sati.”
Nasmejao sam se i seo preko puta nje za sto. „Uprkos mnogim poteškoćama, da li si srećna što si trudna?”
Morala je na trenutak da razmisli o pitanju pre nego što je odgovorila. „Da, apsolutno. Čak i uz sve tračeve ja sam oduševljena što ću na svet doneti novi život. Verovatno su fizičke promene najveća nezgoda, ali je sve to vredno toga. Jedva čekam da zagrlim svoju bebu.”
Polako i zamišljeno sam klimnuo glavom, razmišljajući da li da podelim nešto prilično čudno. „Pomalo sam ljubomoran na ženske reproduktivne sposobnosti, da budem sramotno iskren. To je tako neverovatna moć. Zaista zavidim na iskustvu. Da je muška trudnoća moguća, bio bih prvi u redu.” 
Anja je bila zbunjeno tiha, njene oči nisu gledale moje. „Da, to bi bilo stvarno.. zanimljivo“, rekla je tiho. „Mislim da ću se istuširati, osim ako nisi planirao?“
„Ne, ne, samo napred.”
Sranje. Rekao sam previše. Možda Anja više ne bude želela da razgovara sa ovakvim čudakom. Pitao sam se da li ću uspeti da povratim nivo udobnosti za koji se činilo da smo uspostavili veče pre. Vrativši se u svoju sobu, legao sam sa glavom zakopanom u jastuk da se par minuta valjam u samosažaljenju i saberem se. Nekoliko minuta kasnije (glava mi je još uvek u jastuku) čuo sam kako se vrata kupatila otvaraju. Neko vreme je bila u svojoj sobi dok ponovo nije zakucala na moja vrata.
„Hej… mislim da ću odem malo do bazena. Možeš mi se pridružiti, ako želiš.”
Bio je to prilično mlak poziv, posebno s obzirom na njen izrazito neuzbuđen ton glasa. Hteo sam da zakrpim ono što sam zajebao između nas, pa sam pristao da joj se pridružim. „Naravno. Idi ti, eto mene ubrzo.“ Bio sam na bazenu u kupaćem kostimu 10 minuta kasnije. Plivala je u jednodelnom kupaćem kostimu u dubljem delu bazena. Betonske stepenice bazena odvele su me u plitki kraj, gde sam ostao da ne bih prišao Anji preblizu i potencijalno nastavio da činim stvari nezgodnim.
„Voda je lepa i topla.” viknula mi je.
„Da, zaista je udobno“, odgovorio sam.
„Ovo mi je prvi put da plivam tokom trudnoće. Prelepo je.”
Plivali smo uglavnom u tišini solidnih 30 minuta, što je bilo kao bolno otegnuta četiri sata. Razmenjivali smo povremene ljubaznosti i dosadne opaske o vremenu i drugim dosadnim temama. Anja je izašla iz bazena i smestila se na ležaljku. Ja sam plivao još nekoliko minuta, očajnički pokušavajući da smislim način da popravim našu novonastalu nezgodnu situaciju. Tako se sve završilo na bazenu i vratili smo se u kolibu.
Odmarao sam se u svojoj sobi, nesposoban da se skoncentrišem na knjigu koju sam „čitao.“ Odmarao sam se u tihom razočaranju oko sat vremena pre nego što je Anja dvaput pokucala i otvorila vrata. „Beba je baš nemirna. Hajde da prošetamo malo. Da je uspavam.“
Osmehnuo sam se, bilo mi je drago da je želela da se družimo. „Daj mi deset minuta da se presvučem.“
Naša šetnja je bila tiha oko 15 minuta koliko je trebalo da stignemo do malog, živopisnog jezera. Seli smo jedan do drugog na obali jezerca, oboje sa nogama koje su se hladile u vodi. Stvari su utihnule još minut ili dva, a onda je Anja naglo počela da govori, prilično brzo. „Zaista mi je žao što su stvari postale ovako nezgodne Miloše. Pričala sam kako me drugi osuđuju a onda sam ja isto to uradila prema tebi.“ 
Zastala je na sekundu, pogledala me i uputila mi presladak osmeh. „Nikada nisam čula muškarca da priča o tome da želi da doživi trudnoću. Nove ideje u početku mogu izgledati čudno, ali što smo više vremena provodili u tišini, to sam više razmišljala o svojoj reakciji.“
„Znam da je pogrešno zvučalo i odmah sam zažalio kada sam to rekao. Veruj mi Anja, ja stvarno poštujem trudnoću kao osnažujuće putovanje.”
„Znam. Nisi uradio ništa loše. Čak mislim da je to što si rekao bilo stvarno kul. A činjenica da si osetio da možeš da to podeliš je zaista sjajna. Hajde da se ponovo osećamo prijatno jedno uz drugo, u redu?“
„Naravno.”
„Ovo neka bude nek vrsta pomirenja.“ Podigla je svoju majicu da otkrije stomak, uhvatila me za ruku i stavila je na njega. „Ako smatraš da je trudnoća tako zanimljiva, evo, oseti.” Nežno sam protrljao njen predivan topao stomak, osećajući mekoću kože i čvrstinu. Bilo je neverovatno na oko i pod dodirom, sa slatkim strijama i prelepim pupkom. Veoma senzualan trenutak na obali jezera.
Kraj 1. Dela
Preporučujemo da pogledate i sledeće:
