Tragedija nas je spojila
Moj muž Ilija i ja smo bili jako zaljubljeni od prvog dana. Upoznali smo se kada smo imali tek četrnaest godina i delovalo je klinački ali je bilo duboko, iskreno. Sa devetnaest smo se venčali i bio je to najlepši dan u našim životima. Sve je teklo savršeno, bilo je filmski, kao bajka koja nema pravo da bude realnost. Ali… bilo je toliko dobro da je moralo biti prekinuto. Naglo i iznenada, sve se raspalo. Bog ga je iznenada uzeo sebi posle šest godinna braka.
To je bilo pre 3 godine. Bio je sin jedinac i želelo je da imamo mnogo dece, ali smo zbog njegove bolesti bili lišeni te radosti. Njegova porodica me je prihvatila i volela od početka kao da sam jedna od njih. Posebno njegov otac udovac, moj svekar Uroš. Nakon tragedije nas dvoje smo ostali u kontaktu. Imali smo mnogo dugih razgovora tokom kojih smo zajedno plakali, ali se i smejali i tešili.
Pozivao me je mnogo puta kod sebe, ali obaveze mi nisu dozvoljavale putovanja. Ipak, jednog dana je rekao: „Kajo, idu praznici, moja kuća je prazna, nikakva. Fali joj života. Molim te, ovde imaš sve što ti treba. Svrati, makar na par dana.“
Bio je tako fin i drag prema meni da zaista nisam mogla odbiti. I moram da priznam – bila je to pametna odluka. Dočekao me je sa osmehom, zagrlio me je i osetila svog Iliju na njemu. Bili su preslikani, samo je Uroš bio zreliji i stariji, ali harizma, mimika sve je bilo tu. Ostajali bismo budni do kasno pričajući o izgubljenim najmilijima, delili priče i plakali jedno drugom na ramenu.
„Znaš koliko smo Ilija i ja delili ljubav prema planinarenju, ljubav koju si ti preneo na svog sina. Mogli bi sutra malo da prošetamo. Prijalo bi mi.“
„Sa zadovoljstvom draga.“ – prihvatio je.
Bila je to staza koju smo obožavali. Planinarenje u tim predelima je fantastično, tako da smo često istraživali staze. Uroš je čovek, kao i njegov sin, koji se održavao u odličnoj formi, kao mlad bio je i atletičar a kasnije je redovno trenirao. On je u tom trenutku imao 51 godinu. Dok smo šetali, ja u uskoj opremi kao i on, neverovatno me je podsećao na Iliju. Bilo je uzbudljivo, posebno kada bismo šetali kroz delove staze gde smo se kao mladi zaustavljali, ljubili, dodirivali. 
Počela sam da drhtim kada sam shvatila da gledam svekra, njegove ruke, noge, zadnjicu… obrise penisa preko odeće. Moje telo je počelo da se grči pa sam tražila izgovor da se malo odmorimo. Ležala sam na travi, međunožje očigledno natopljeno. Sedela sam prekrstivši noge tako da ne vidi moje mokro mesto. Želela sam da negde otpuzim i sakrijem se, toliko sam se stidela.
„Jel je sve u redu?“
„Mhm…“
„Sigurno? Deluješ pomalo… odsutno draga.“
Zagledala sam se u njegove muževne oči. Jebote, iste kao kod mog Ilije! Ishitreno sam mu prišla i totalno budalasto poljubila sam ga u usne! Čim sam shvatila šta sam uradila, udaljila sam se i pokrila se rukama. Drhtala sam od straha, stida, poniženja! „Možemo da krenemo nazad? Molim te.“
Bila je to tiha vožnja nazad. Osećala sam se kao jebena budalea. Uroš je stavio ruku na moje koleno i pokušao da me uteši. „Hej, sve je u redu. Opusti se.“ Kada smo se vratili bio nam je oboma potreban tuš. Pošto je stariji, pustila sam ga da on prvi obavi dok sam ja čekala, sama sa svojim mislima. Odlutala sam kada je pola sata izašao iz kupatila sa samo peškirom omotanim oko sebe.
Njegovo telo neverovatno! Prizor kojem bi većina žena teško odolela. Ceo taj dan sam bila jebeno napaljena a ovaj prizor samo je pojačao lučenje sokova iz moje dugo netaknute pičke. Ilija nije bio u mogućnosti da ima funkcionalan snošaj poslednje godine našeg braka, ali je ipak učinio sve što je mogao da zadovolji moje potrebe kroz dodir i oral. Bio je divan brižan čovek, i kao i njegov otac, pravi muškarac. 
Nisam mogla znati koliko dugo je Uroš bio bez seksa. Godinama je bio udovac, samac koji, koliko sam znala, nije imao druge veze nakon smrti svoje žene. Osećala sam se tako napaljeno i kako mi je pica iz minuta u minut postajala sve vlažnija, osetila sam da je vreme da se ponovo osramotim. Dok je sedeimo, krenula sam ka kupatilu i kao slučajno zapela i povukla mu peškir. Očigledno nisam bila jedina napaljena!
On se kao pravi kavaljer odmah izvinio zbog svog uzbuđenog stanja: „Izvini draga. Ja dugo nisam bio pored takve lepotice i… moje telo očigledno reaguje.“
Ne znam šta me je spopalo, ali dok je ustajao iz kreveta, zagrlila sam ga i pritisnula svoje obučeno o njegovo golo telo. Njegova tvrdoća je bila veličanstvena. Znam da zvuči sumanuto ali čak i kite su im bile iste. Usledio je jedan, pa drugi.. pa peti poljubac! Sve vremeje lagano skidao odeću sa mene, pa sam ubrzo stajala ispred njega u gaćicama u sportskom brusu. Skliznuvši na kolena, drhtavim rukama je polako spustio moje gaćice.
Gledao me je pohotnim očima, mirisao moje uzbuđenje, okusio moje arome. Prvo usnama, pa jezikom, na kraju i prstima. Jeo me je senzualno, oprezno a opet dovoljno grubo da ga osetim na pravi način. Mljackao je i otvarao mi usne, šireći ih da bi se sladio mojim sokovima. Bilo je božanstveno jahati njegovo gladno lice. Čim sam svršila agresivno i glasno, pala sam na leđa, šireći noge za njega. 
Nije čekao, nije mogao, nije imao strpljenja. Čim je glava njegovog penisa prodrla u moju željnu pičku, cela sam se zatresla. Bilo je specifično, oboje smo izašli iz ritma, iz rutine, dugo nismo delili intimnost sa nekim. Na trenutke tako sporo, na momente tako snažno, duboko. Njegovi mišići ostali su oštećeni mojim noktima kojima sam crtala linije požude i strasti.
Režao je kao da je divlja životinja, držeći me za potiljak rukama povlačeći moju glavu prema sebi. Bilo je toliko intenzivno da su nam svi mišići u telu bili napeti kao strune. A sve je eskaliralo kada je njegov ejakulat pucao i šikljao duboko u mene! Dolazila sam sebi dugo, dahtala, vrteći u glavi sve što se upravo dogodilo. Spustila sam se i lagano ljubila njegov penis dok mi je prstima prolazio kroz kosu.
Do kraja moje male posete često smo vodili ljubav. Sa velikim zadovoljstvom mogu da kažem da je taj dan promenio naše živote na bolje. Tragedija nas je spojila i sada nam je podarila i prinovu. Oboje smo veoma srećni zbog ove vesti. Pravo dete ljubavi, dobrodošao dodatak našim životima. Šta god drugi misle, nije važno. Mi smo ti koji su važni.
Kraj.
Preporučujemo da pogledate i sledeće:
