Tajanstveni zlatarev sin
Nađa i Stefan su bili zajedno pet godina. Živeli su u divnom stanu sa mnogo soba, privatnom bibliotekom i bez dece. Par je živeo u simbiozi, u rutini koja nikada nije postala dosadna zato što je bilo idilično i mirno. Stefan je radio od kuće i zarađivao za život kao pisac i slobodni novinar, dok je Nađa odlazila svakog jutra u jedanaest na probe – bila je plesačica. Kada je Nađa radila, Stefan bi pisao i ponekad bi uzeo pauzu da ode do prodavnice ili kod frizera ili da uzme cveće za svoju dragu.
Nađa bi stigla kući u svojoj uniformi, ne trudeći se da se presvuče, skočila u naručje svog ljubavnika dok bi šaputala: „Volim te.” Njih dvoje bi tiho večerali i razgovarali o svom danu pre nego što bi uveče jedno drugom čitali novine ili poeziju.
Neke noći, ne svake noći, nakon što bi ljubavnici otišli u krevet, Stefan bi obavio ruke oko Nadje i šaputao joj na uho pre nego što bi je poljubio i milovao između nogu. Okrenula bi se prema njemu i uputila mu pogled rezervisan samo za njega. Kada bi prihvatili ovaj znak, vodili bi ljubav okupani mesečinom. Posle bi zaspali u naručju jedno drugog, često kada je on još uvek bio u njoj.
**
Jednog dana, kada je Nađa bila na poslu, Stefan je odlučio da sebi napravi čaj, a kada je shvatio da im je ponestalo meda, nevoljno je obuo cipele i otišao u prodavnicu na uglu da kupi. Ulice su bile okupane svetlošću, bojama i aurom ljubavi po kojoj je to mesto toliko poznato. Stefan je uhvatio svoj odraz u ogledalu i osmehnuo se, izgubljen u lepoti života. Bio je privlačan muškarac, lepog lica, crne kose i tamno plavih očiju. Telo mu je bilo vitko i napeto, noge duge i vitke; ruke su mu bile nežne i meke.
Dok je lutao po prodavnici, jedna osoba je naletela na njega. Izvinjavajući se, Stefan je nastavio dalje pre nego što je potajno pogledao osobu koja ga je zakačila. Kada je ugledao čoveka, možda malo starijeg od njegovih trideset godina, piscu je srce poskočilo u grlo. Čovek je bio lep, njegove zelene oči sijale su od inteligencije, lice mu je bilo zagonetno i lepo poput protagonista iz noir filmova, kosa crna kao Stefanova, ali svetlija. 
Nosio je crno-belu prugastu košulju i crne teksas farmerke. Hvatajući dah Stefan se vratio u kupovinu, privremeno zaboravljajući na čudnog čoveka da bi se na njega podsetio kada je stao u red iza njega na kasi.
„Izvini što sam tamo naleteo na tebe“, obratio se Stefanu.
„Ne moraš da se izvinjavaš. Dobro sam”, rekao je, dok mu je srce kucalo u grudima. U mislima je molio kasirku da ubrza.
„Ne, nije u redu, dozvoli mi da te barem počastim čajem.”
Zašto je ovaj čovek želeo da razgovara sa njim, razmišljao je Stefan, pogledavši ga izrazito sumnjivim pogledom.
„Nov sam ovde bez ijednog prijatelja. Moje naletanje na tebe je izgledalo kao savršena prilika da se predstavim. Ja sam Nikola.“ Nikola je pružio ruku Stefanu, koji ju je mlako stisnuo.
„Stefan“, odgovorio je.
Nikola mu se osmehnuo. „Pa šta kažeš na taj čaj?” Stefanova opreznosti prema čoveku se smanjivala iz sekunde u sekundi. Delovao je kao dobrodušna osoba. Uživao je u umetnosti i klasičnoj muzici (kao i Stefan) i imao je izvesnu strast prema pozorištu.
„Kako ironično,“, Stefan je zastao da uzme gutljaj čaja – „da uživaš u pozorištu. Moja draga je plesačica u pozorištu.“
„Vaša draga?” Činilo se da je Nikola neobično zainteresovan za ovo, i osećaj opreznosti se ponovo uvukao u pisca.
„Da…“ promrmljao je, pre nego što je otvorio novčanik da mu pokaže sliku sebe i Nađe. Nađa se smejala na slici, njeno lice ozareno od radosti, njena plava kosa podignuta, njeno vitko telo plesačice naslonjeno na Stefana.
„Ona je baš ljupka”, primeti Nikola, a oči su mu prikazivale njegov nagli porast intrige. „Koliko ste vas dvoje zajedno?”
„Pet godina.”
„O divno. Planiraš li da je oženiš?”
Stefan je pocrveneo. „Ona zaslužuje samo najbolje, a ja… trenutno nemam novca za prsten. Dijamanti su veoma skupi.”
„Hej, mogao bih da ti pomognem“, osmehnu se Nikola koketno.
Pisac ga je začuđeno pogledao. „Kako?”
„Moj otac je zlatar. Možda bih mogao da ti sredim dobar popust.”
„To bi bilo sjajno!” reče Stefan sa radošću, „Ali… kako bih mogao da uzvratim uslugu?”
„Hajde lepo odemo kod vas i razgovaramo o svemu?” osmehnu se Nikola, a Stefan, previše zbunjen, nije primetio lukavstvo u tim zelenim očima.
***
Stefan i Nikola sedeli su za okruglim stolom, pili čaj i jeli kolače koje je ispekao jedan od Nađinih saradnika. Njih dvoje su razgovarali o planovima plaćanja i ličnim uslugama, Nikola je gestikulirao svojim preplanulim rukama, a Stefan je ostao u dirljivoj tišini. Na kraju, Stefan se oprostio od Nikole, obećavajući da će biti u kontaktu. Taman kad je pisac hteo da zatvori vrata, Nikola je stavio nogu, izvukao Stefana sa sobom i poljubio ga – rukama prikovavši pisčeve ruke na sada zatvorenim vratima. 
Iz čistog šoka, Stefan je pustio Nikolu da ga poljubi, pomislivši koliko su njegove usne drugačije od Nađinih. Kako je voleo ukus nane i đumbira iz čaja na njima. Nikola se povukao i nasmešio Stefanu čije je lice delovalo paralizovano – izgubljeno u vremenu. „Au revoir Stefano“, šapnuo je Nikola pre nego što je krenuo i ostavio jadnog pisca u njegovoj zbunjenosti. Stefan se uopšte nije osećao odbojno.
Te noći je dvaput vodio ljubav sa Nađom – udubivši se u žestoke sesije jebanja.
***
Kada je Stefan sledećeg jutra sišao na doručak, bio je šokiran kada je video Nikolu kako sedi za njegovim stolom, a Nađa animirano ćaska sa njim o plesu. Široko se osmehnula na ulasku svog dragog i poljubila ga u obraz. „Nikola je došao da te vidi. Rekao je nešto o poslovnom dogovoru, zvučalo je važno pa sam ga pustila da uđe i da te sačeka. Nisam želela da te budim”, rekla je Nađa sa rumenilom na bledim obrazima.
„Donesi mi šoljicu kafe, hoćeš li?“ Nađa mu je sipala u šolju i zajedno su seli i jeli palačinke od malina koje je Nađa napravila. Stefan je potom sa čežnjom posmatrao kako Nađa kreće ka kolima i na posao.
„Prelepa je…“, primetio je Nikola sa osmehom na licu.
„Hej, drži ruke dalje od nje“, promrmljao je Stefan grubo.
Nikola sleže ramenima: „Pošteno.“
***
Zlatarev sin je redovno dolazio kod njih u narednim nedeljama, na kraju je postao tako dobar prijatelj i sa Nađom i sa Stefanom da je čak ovaj drugi zaboravio na okolnosti okončanja njihovog prvog susreta. Ništa slično se nije ponovilo sve do jedne noći, kada je Nikola ostao do kasnije nego obično. Trojac je igrao karte za kuhinjskim stolom, živahno se smejući nad anegdotom koju je Stefan pričao, sve dok, kada je pisac bio usred rečenice, Nikola se nagnuo i poljubio ga u obraz.
Stefan je osetio kako mu se telo usijalo od zadovoljstva i u panici je pogledao Nikolu koji se osmehnuo. „Što si to uradio?” — zareža pisac. Činilo se da je Nađa bila blaženo mirna sa čitavom situacijom.
„Tvoj čaj“, osmehnu se Nikola.
„Šta je unutra?” Stefan je pokušao da upita sa gnevom, ali osećaj mučne vrućine koji mu je prožimao vene ga je ublažio.
„Afrodizijak“, nehajno je odgovorio zlatarev sin. „Hajde da se malo zabavimo?”
„Nema šanse… lažeš!”
„Stefane“, Nađin tihi glas je prekinuo bes. „Hajde da budemo malo avanturistički.”
Stefan je dozvolio sebi da popusti. Zagledao se u njih dvoje koji su imali požudu u svojim očima. Ustao je, uhvatio ih za ruke i poveo ih u spavaću sobu. „Mogu li da ga poljubim“, upitao je Nikola Nađu, koja je klimnula glavom. Sedela je na krevetu, opčinjena. Nikola je polako prislonio svoje usne na Stefanove. Stefan je zajecao, svaki mali dodir je slao toplotu pravo u njegove prepone.
Nađa je uzdahnula od zadovoljstva kada je jedan od kaiševa njene haljine pao na stranu. Nikola je ostavio Stefana, čiji je bes splasnuo do uzbuđenja, da skine njenu haljinu. Toplota joj se skupila između nogu dok je osetila kako joj Nikolina ruka miluje dojku. Stefan je sedeo na krevetu iza nje, ruka mu se ispružila da protrlja njen klitoris, što je izazvalo glasno stenjanje iz obično stidljive Nađe.
Dvojica muškaraca su je dodirivali i zadirkivali. Njena pička je kapala na prekrivač, Stefan joj je rastavio noge da bi je žestoko lizao. Nikola je prvo samo mazio Stefanov penis i drkao ga da vidi kako će se momak ponašati. Kada je shvatio da uživao on se namestio pod njim i primio ga u usta. Sisao je tvrdu napaljenu kurčinu u slast dok je Stefan lizao Nađinu vrelu picu.
„Želim te u sebi…“ – rekao je Nikola.
Nađa je cvilila i masturbirala dok je gledala kako Stefan polako ali sigurna ulazi u anus njihovog prijatelja. Nabila je potom pičku na Nikolino lice i trljala se o njega dok je Stefan povećavao tempo tucanja. Njeni krici prožimali su njihova čula, izluđivala ih je pa su odlučili doj joj ga daju, žestoko. Obojica su se okomila na nju. Jebali su je u usta u pičku a potom i u guzu. Koristili su je kao svoju malu kučku a pritom su i međusobno drkali i pušili jedno drugom. 
Svršila je više puta, malo je jahala pa je bila jahana. Potrošen, Stefan bi se izvukao iz nje, a Nikola bi preuzeo, nabijajući se snažno, grubo u nju iznova i iznova dok i sam nije svršio.
**
Dan kasnije, Nikole nije bilo, a na Stefanovom stočiću stajala je mala crna kutija i papirić sa imenom zlatara. Unutra prelepi dijamantski prsten. Dve nedelje kasnije, Stefan je zaprosio Nađu tako što joj je stavio prsten na prst dok je spavala. Njihovi životi su se nastavili. Nikada više nisu videli Nikolu.
KRAJ!
Preporučujemo da pogledate i sledeće:
veoma drugacija prica sa posebnom atmosferom.. nije za svakoga zbog gej elemenata ali za mene veliko otkrovenje