Romansa sa majkom 1. – Prvi sastanak
Odrastao sam u rudarskom gradu, živeli smo u iznajmljenoj kući na sprat. Na spratu su bile dve spavaće sobe i kupatilo, dole je bila dnevna, gostinska soba i kuhinja. U dnevnoj je bio i trpezarijski sto sa četiri stolice, dve barske stolice i improvizovani šank. Nije bilo centralnog grejanja već smo ložili ugalj.
Moj otac je radio u rudniku od svoje 16-te godine. Za razliku od mnogih njegovih kolega koji su očekivali da njihovi sinovi krenu njihovim stopama, moj otac je učinio sve što je bilo u njegovoj moći da me odvrati od rudnika. Od ranog detinjstva pričao mi je užasne priče od puzanja na stomaku do izvlačenja ljudi kada bi ponekad došlo do urušavanja. Otkad se sećam, on je naglašavao važnost školovanja i isticao da treba vredno da učim. To sam i radio.
Posledica svog tog štrebanja je bila da sam imao malo prijatelja, a one koje sam imao izgubio sam kada sam krenuo u srednju školu. Lokalna deca su počela da me nazivaju štreberom, šmokljanom i drugim laskavim imenima. Ono što je dodatno pogoršalo stvari – bio sam veoma sitan i mršav. Čak su me i lokalne devojke izbegavale. Ali ja sam naporno radio.
Na početku srednje škole krenuo sam i na plivanje. Nisam bio baš dobar u sportovima ali umeo sam da plivam, nešto što mnogi klinci nisu umeli. Učitelj plivanja me je povukao na stranu i zamolio me da dođem da ga vidim u njegovoj kancelariji. „Gledao sam te danas, nisi baš sjajan plivač, ali to nije moja glavna briga, već tvoja fizička struktura. Mislim da nikada nisam video nekoga tako mršavog kao što si ti.“
„Treneru, koliko god da jedem, ja ne mogu da se ugojim.“
„Razumem, ali bih voleo da razmisliš o jednom radnom programu kako bi počeo da gradiš svoje telo. Vidim veliki potencijal u tebi. Ono što predlažem je da pohađaš časove plivanja posle škole tri puta nedeljno, ja ću te naučiti da plivaš pravilno. Ima nekoliko vas koji će biti u toj specijalnoj grupi.“
Pretpostavljam da je prošlo oko osamnaest meseci pre nego što sam jasno počeo da primećujem promene na svom telu sa razvojem mišića ruku i nogu. Zajedno sa plivanje, trener mi je dao i poseban režim ishrane kako bih nabacio masu. Pri kraju srednje škole bio sam prilično dobar plivač i moje telo se veoma lepo razvilo. Pored toga – moje ocene su bile sjajne!
Pošto sam odlično položio sve maturke i prijemne ispite, dobio sam opciju za pohađanje nekoliko fakulteta u okruženju. Otac me je ohrabrivao da odaberem ono što iskreno želim, tako da sam se bacio na dizajn i poslovne studije. Iako sam bio mnogo sigurniji u sebe, opet nisam stekao mnogo prijatelja i retko sam razgovarao sa devojkama. Nije me bilo strah ali bio sam zauzet studiranjem, a uvek mi se činilo da je jedino što devojka traži od tebe, jeste vreme.
Ocene su bile prvoklasne i profesori bi razgovarali sa mnom van predavanja o konkretnim projektima i tražili bi moje mišljenje. Taj period van kuće bio je specifičan i nimalo jednostavan, ali u roku sam sve završio. Konačno sam se vratio kući. Tokom godina mnogi rudnici su bili zatvoreni, nekoliko je nastavilo da radi sa veoma smanjenom radnom snagom, od kojih je jedan bio očev.
Kao i mnogi, on je postao višak, iako je dobio veliku i poštenu nadoknadu. Nažalost, rad u rudnicima uzeo je danak svega nekoliko godina kasnije. Opasno se razboleo. To je bila prekretnica u našim životima. Majka i ja smo bili uništeni, znao sam da su otac i majka mnogo žrtvovali da bih se obrazovao i sada je došao red na mene da brinem o njima.
Brzo sam našao posao u velikoj inženjerskoj kompaniji. Dobijao sam pristojnu platu i službeni automobil koji sam mogao da koristim za privatnu upotrebu pod uslovom da sam platim benzin, što mi se činilo dovoljno pošteno. Momak kome sam ja bio pomoćnik bio je briljantan sa inženjerske strane, ali beskoristan sa strane poslovnog menadžmenta. Tako da sam ja preuzeo tu oblast.
Moj otac je umro otprilike tri godine nakon dijagnoze, a osam meseci sam gledao svoju majku kako tuguje, puštajući da joj život propada. Bilo mi je teško gledati je kako propada. Jednog jutra sišao sam niz stepenice i dok je mama spremala doručak, smestio sam se iza nje, stavio ruke na njene bokove i poljubio je u obraz. 
„Dobro jutro dragi? Čime sam zaslužila to?“
„Večeras želim da pričamo mama. Idem na posao uskoro ali molim te da me večeras saslušaš.“
**
Čim sam te večeri stigao kući s posla, počela je da me ispituje o čemu želim da razgovaram sa njom, mora da joj je to bilo na umu ceo dan. Uspeo sam da je nagovorim da sačeka dok ne pojedem nešto i istuširam se. Bila je veoma nestrpljiva ali je ispoštovala moju želju.
„Mama, prošlo je skoro godinu dana otkako je tata umro, a ti još uvek tuguješ. Razbolićeš sebe i sve druge svojom depresijom. Nemaš više ponosa u svom izgledu, švrljaš okolo kao neka lutalica, a nekada si bila tako otmena i neverovatna. Moraš to da zaustaviš i prestaneš.“
Mama je briznula u plač. Znam da sam bio preoštar prema njoj, ali nešto je moralo da se uradi. Nije mogla da nastavi tako da živi jer bi se bukvalno razbolela. Prišao sam joj i seo pored nje. Zagrlio sam je a ona je zarila lice u moje rame. „Mama, ne možeš da živši ovako, moraš da se promeniš. Ne govorim ovo dda bih te kritikovao, nemam ni pravo da ti pričam kako da živiš. Ali ovo pričam za tvoje dobro, jer brinem za tebe.“
Obrisala je suze i pogledala me: „Znam sine. Znam i volim te zbog toga… Slušam. Reci šta imaš na umu.“
„Potrebno ti je da prekineš svakodnevnu rutinu i da izađeš iz ove kuće. Imam osećaj da si uvek unutra jer te kuća podseća na tatu. Razmišljao sam da te izvedem u restoran ili u bioskop. Možda bismo mogli da odemo u pozorište. Takođe, obavezno moramo u butike. Ova odeća koju nosiš, sve je crno i tamno. Znaš da imamo dovoljno novca za više nego pristojan život.“
Mama je klimnula glavom iako je još uvek bila naslonjena na moje rame.
**
U jednom tržnom centru u susednom gradu, ja i mama šetali smo i tražili odeću za nju. U jednom trenutku sam se okrenuo da nešto kažem i ugledao njene grudi. Iako je imala najobičniji crni džemper, njene sise su bile dovoljno velike da se njihovi gornji delovi vide. Delovale su veće i punije nego inače, možda je razlog bio taj što je i dobila nekoliko kilograma.
„Jesi li dobro sine?“
„Khm.. jesam mama, izvini. Setio sam se tate, pitajući se šta bi nam rekao da tražimo odeću za tebe.“
Imali smo problema da dogovorimo stilove haljina i dužinu suknji. Mama je volela konzervativnu odeću ali pokušavao sam da je ubedim da proba nešto kraće, ništa previše dramatično. Mislim da je uvek izgledala savršeno u mini suknjama. Razlog su bile njene jake butine i zadnjica koja bi u svakoj suknji delovala savršeno. Na kraju je popustila i dogovorili smo se oko po par haljina, suknji i bluza.
„Vidi ovo mama, donje rublje.“ – stao sam ispred jednog elegantnog butika.
Ohrabrio sam je da kupi sebi nekoliko lepih kompleta, posle je kupila i dva para cipela sa štiklom, jedan par u crnoj i jedan u smeđoj boji. Moram da kažem da mi je taj dan bio veoma lep, zanimljiv i radostan. Posle mnogo vremena, mama je delovala bolje, čak se i nasmejala nekoliko puta. Toliko joj se svidelo sve to, da je nedelju dana kasnije sedela za računarom i preko interneta obavljala kupovinu još nekih stvarčica.
**
„Mama, da rezervišem sto za subotu u jednom novom restoranu? Recenzije kažu da je odličan.“
„Može dragi, to bi bilo veoma lepo.“
Nisam znao šta da očekujem, znao sam da ovo nije sastanak nego prosto večera sa majkom. Ali sa obzirom da nikada nisam imao večere sa nekom ženskom osobom, nervoza je bila na vrhuncu. Hipotetički, ovo bi bio moj prvi zvanični sastanak. Imao sam svaku nameru da budem savršeni džentlmen. Uvek sam potšovao žene iako nisam imao usleha u vezama, niti sam zaista i pokušavao. 
Te subote uveče stajao sam na dnu stepenica pun uzbuđenja i očekivanja čekajući da se mama pojavi. Njena pojava bila je nešto što nisam mogao da zamislim ni u najluđim snovima. Način na koji je nosila svoju crvenu haljinu, kraću od bilo čega što je nosila u prošlosti, sa prilično dubokim dekolteom, bio je nestvaran! Gledao sam njene grudi kako poskakuju dok se spuštala niz stepenice u svojim tamnim štiklama.
Uhvatila me je za ruku da je ispratim do auta, osetio sam i da nosi novi parfem koji je očigledno naručila online. Nekoliko puta mama me je upozorila da gledam na cestu, što je bilo gotovo nemoguće zbog neprekidnih trzavih pokreta njenih grudi. Delovale su mnogo aktivnije nego što sam ih ikada ranije video. „Drži oči na put dragi.“ – govorila je i smeškala se.
U restoranu sam primetio da se muškarci okreću, posmatrajući je dok smo šetali do našeg stola. Ne mogu da objasnim kako sam se osećao, ali bilo mi je drago što mi zavide. U tom gradu nas nisu poznavali i nisu znali da smo majka i sin, iako je razlika u godinama bila jasna. Hrana je bila dobra, ja sam stao posle čaše vina jer sam vozio, a mama je bila na trećoj čaši.
„Prelepa si i izgledaš fantastično u toj haljini.“ – tiho sam joj priznao, gledajući je u oči.
„Hvala ti dragi. Znači mi to. Nekako… ponovo se osećam kao žena. Ako me razumeš.“
Kada se izvinila da ode u toalet, usledio je predivan prizor. Štikle su učinile da njene noge izgledaju čvršće, guza jača, a najlon čarape sijale su na njenim glatkim nogama. Kada smo krenuli nazad, držao sam je oko struka i nežno joj mazio gornje ocrtavanje njenih gaćica dok smo izlazili iz restorana. Bila je tiha vožnja, a ja sam se radovao svakom autu koji bi nam išao u susret jer bi osvetlio mamine divne grudi.
Kada smo stigli kući, sedela je u autu i čekala da joj otvorim vrata. Ovaj put kad je izbacila noge, blago je razdvojila noge, dajući mi pogled na njene gaćice. „Dragi, hvala ti. Ovo je bilo predivno veče.“ 
„Vremenska prognoza za sutra je dobra, nemam obaveza, šta kažeš na jedan lep izlet?“
„Gde ste mislili da me vodite gospodine?“ – našalila se mama.
„Mogli bismo do obale predivnog plavog jezera.“
„Zar to nije malo duži put?“
„Isplatiće se, veruj mi.“
„To zvuči lepo, nisam godinama bila na jezeru. Dakle sastanak, sviđa mi se – prihvatam! Taman da isprobam onaj bikini koji sam kupila.“
„Bikini?“
Samo se mistično osmehnula. „Treba ranije ustati sine… laku noć.“ Privukla me je sebi i ja sam nakon kratke razmene pogleda, krenuo u sitan poljubac u usne. Zbunjena, mama se odmakla od mene sa crvenilom na licu. „Khm…“
„Izvini mama. Samo mali poljubac za laku noć.“
„Laku noć sine.“ – gledajući u pod, majka je krenula put svoje sobe
Kraj 1. dela
Preporučujemo da pogledate i sledeće:
1 thought on “Romansa sa majkom 1. – Prvi sastanak”