Prijateljica Priskače u Pomoć 1. Deo
“Vesna, o sranje, hvala ti puno što si se javila! Sve će poći dođavola!” Jovana je zvučala uspaničeno preko telefona. Nije da je ovo bilo nešto novo, znali smo se petnaest godina i više od polovine razgovora započinjalo je slično ovome.
“Šta ti treba?” Dala sam sve od sebe da moje ogorčenje ne bude u glasu. “Markov avion je sleteo i još uvek pokušavamo da se spremimo za njegovu zabavu iznenađenja. Možeš li ići po njega i držati ga zauzetim neko vreme? Bila bi mi od velike pomoći!” Sad je na mene došao red da kažem u sebi – o sranje. Trebala sam ići na dejt. Svakako da je to bio prvi sastanak sa nekim s kim sam se upoznala preko fejsa, ali koliko mi je, četrdeset šest godina, koliko ću još prvih sastanaka imati?
Već sam bila obučena, bila sam u novoj crvenoj bluzi koja mi se zaista svidela i slatkoj crnoj suknji koja mi je zagrlila bedra tek toliko da budem seksi ali ne i droljasta. Čak sam išla toliko daleko da sam smestila grudi u push up grudnjak kako bih pokušala da se suprotstavim godinama i gravitaciji.
Ona mi je najstarija prijateljica, to mora biti važnije, zar ne? „Naravno draga, u koje vreme kažeš da sleće njegov avion?“
„Ako odmah kreneš, možda nećeš zakasniti!“
“ŠTA ?! Okej, ali jebeno si mi dužna Jovana!”
Aerodrom je bio ludnica, što pretpostavljam nije iznenađenje, ali obično ne letim, pa to i dalje predstavlja šok. Ogroman broj ljudi! Izgubila sam broj puta koliko sam naletela na nekoga pre nego što sam prešla svega deset metara unutar terminala. Jovana je uspela da mi da broj ulaza kako bih mogla da ga sačekam i poslala mu je poruku da me tamo čeka.
Ipak, kad sam stigla do kapije, nigde ga nije bilo na vidiku. Čekala sam minutima dok moje alergije nisu počele da dopiru do mene. Naravno da sam zaboravila da stavim maramicu u torbicu. Hodajući brzo do ženskog toaleta, otvorila sam vrata i krenula po papirnati ubrus.
Sve misli o ispuhavanju začepljenog nosa su nestale kad sam ugledala neverovatno vrući par između niza lavaboa. Pritisnuo ju je o zid prslukom uniforme stjuardese, a usta su mu sisala iz bradavice male i savršene dojke. Njegova desna ruka nestala je ispod njene suknje što je, čini mi se, objasnilo izraz ekstaze na njenom licu.
Oči su joj bile čvrsto stisnute, a usta otvorena u ovom tihom uzviku zadovoljstva…. dok joj se oči nisu otvorile i videle me kako stojim i gledam ih. Počela je da ga tapše po vrhu glave očajnički pokušavajući da mu privuče pažnju. Pretpostavljam da je mislio da ona nagoveštava da je vreme da pređe na drugu bradavicu jer je upravo to učinio.
Napokon je posegnula za njim, uhvatila ga za glavu i sklonila ga od sebe. Njezina dojka je izašla iz njegovih usta uz glasan mokar udar i okrenula ga je prema meni. “Izvinite, malo smo se zaneli.” Rekao je prilično mirno, a zatim je podigao i odneo u kabinicu. Čula sam kako mu se šlic brzo otvara i tada je njeno stenjanje zaista počelo.
Pretpostavljam da me je trebalo uznemiriti ceo taj prizor, ali iskreno to me toliko uzbudilo da sam skoro zaboravila zašto sam ušla. Slušala sam kako zvuk sudaranja njihovih tela i polako se kretala do dozatora papirnih ubrusa. Deo mene je zaista želeo da ostane unutra, prošlo je skoro godinu dana kada sam imala seks, ali umesto toga, samo sam ispuhnula nos i prepustila im njihovu zabavu.
Pronašla sam praznu klupu i sela čekajući da se Marko pojavi. Nameravala sam da pošaljem Jovani poruku da li mi je dala pravi broj ulaza kada sam videla stjuardesu kako izlazi iz toaleta. Bila je ponovo u besprekornoj odeći, tako da se nije dalo primetiti da je upravo imala seks na brzaka.
Njen jebač izašao je minut posle nje, pogledao me i lice mu je vidno prebledelo. JE BO TE! Marko je bre bio malo mršavo dete sa naočarima. Zar ne? Barem sam takvu sliku uvek imala o njemu, ali to je bilo kad je imao 16ak godina. Sad kad je imao dvadeset jednu, to više nije bilo isto dete. Visok i vitak mišićav, valovita smeđa kosa i otprilike bradica stara jedan dan na snažnoj liniji vilice, ali u tom trenutku to lice je bilo u neverici jer je shvatio da sam najbolja prijateljica njegove mame.
Kako se približavao, zapravo je pocrveneo. “Jesi li dobro leteo? Čini se da je posada bila nestrpljiva da pomogne.” Rekla sam nasmejana od uva do uva.
„Dobro je prošlo gospođice Dević.“ Činilo mu se da crno-bele pločice na podu izgleda veoma fascinantno jer je nervozno buljio u pod dok nisam ustala. Pretpostavljam da je mislio da je diskretan, ali videla sam kako njegove oči lutaju nada mnom dok stojim. Ono što me je iznenadilo je lagani prljavi osmeh koji je brzo sakrio dok sam se uspravljala.
Zašto je dođavola mladić koji je mogao da kreše mlade stjuardese, gledao sada staru koku poput mene? Nije imao prtljaga, pa smo se začas našli u mom autu. Bio je tih ali smo pomalo ćaskali o svemu.
“Znaš Marko, ne moraš da se stidiš.” Marko se promeškoljio na svom mestu i primetila sam da su mu obrazi pocrveneli. “Ajde sad, oboje smo odrasli i imamo malo vremena da ubijemo pre nego što te odvedem kući. Hoćemo li to svo vreme provesti tiho samo zato što sam naišla dok si jebao onu stjuardesu?”
“Žao mi je gospođice Dević.”
“Vesna.”
“Vesna, samo, pa, mislim da ne bi razumela. A zašto ne idemo pravo kući?”
Skrenula sam sa autoputa i naišla na gužvu u saobraćaju. Dva automobila sudarila su se usred raskrsnice i svi su morali polako da se kreću oko njih. Ovo će potrajati.
“Iznenadi se kad te odvedem kući, majka ti priređuje dobrodošlicu i zabavu. Sad, da se vratimo na drugu stvar, ne misli da samo zato što sam starija da sam zaboravila kako je biti mlad, glup i pun sperme “.
Obrazi su mu postali još crveniji. “Možda ti je sada teško da to vidiš, ali bilo je dosta puta kada sam bila vruća mlada i pritisnuta o zid sa seksi dečkom koji me je tucao. Nisam promišljena i definitivno nisam tvoja majka, pa se opusti. Šta može biti tako loše? ”
Marko je dugo bio tih, stigli smo od izlazne rampe pre nego što je konačno progovorio. Nažalost, glas mu je bio tako tih da ga nisam mogao čuti zbog ljudi koji se deru spolja. Dvojica muškaraca bila su licem u lice, vikali su koliko su jakii i pretili da će se pobiti.
“Prestani da budeš takva jebena kukavica i udari ga već jednom ako imaš muda!” Izderala sam se iznervirano dok sam se konačno kretala automobilom pored nesreće i izlazila na slobodu otvorenog puta.
Skoro sam sletela sa puta kada sam osetila Markovu ruku na desnoj butini, a zatim je polako počeo putovati uz suknju. Nisam mogla da govorim, nisam mogla da pomislim da odgurnem njegovu ruku koja je bila vrela dok se uvlačila bliže mojim nogama.
“Šta … šta … šta radiš?”
“Radim ono što ste rekli. Nisam kukavica. Kao što sam rekao, bilo je sramotno što me žena u sam se zaljubio kao klinac i na koju godinama drkam uhvatila kako radim s nekim drugim onim što sam oduvek želeo da uradim sa njom. Napaljen sam se na tebe otkad se sećam, nikada nisam mislio da ćeš mi reći da želiš ovo. ”
Njegovi prsti su se dokopali čipke mojih gaćica i bilo mi je teško da se setim da dišem. Kako je mogao da to tako pogrešno shvati? Kako sam mogla biti tako pogrešno protumačena? Kako sam bila jebeno mokra već od prvog dodira ovog mladića?
“Znam da želite da vas zovem Vesna, ali u mojim maštanjima to je uvek bila gospođica Dević. Mogu li vas nazvati gospođicom Dević? Da li vam se sviđa to što moja ruka radi gospođice Dević?”
Svidelo mi se to što je radio, ali nisam mogla da mu odgovorim. Njegovi prsti su se utiskivali u moju pičkicu, gnječili se u osjetljivu kožu kao što bi to činio s testom za picu. Stenjala sam dok sam se trudila da ne skrenem s puta. Snažno pritiskajući, približavao se mom klitorisu.
Jednu sekundu smo bili na putu, a sledeću smo se našli na prilazu moje kuće. Iskočila sam iz automobila i potrčala do vrata. Šta sam htela? Kako su stvari tako brzo krenule po zlu? Ovo je bio mali Marko! Sin Jovanin jebote! Zaista je bio dobar sa tom jednom rukom. Jedva sam otvorila vrata pre nego što sam osetila kako je on iza mene i gura me unutra.
Čula sam kako su se vrata zatvorila, a zatim sam se našla pritisnuta licem uz zid, njegova usta su me poljubila u vrat, ruke na bokovima, toliko je pritisnut uz mene da sam mogla osetiti zbog čega je stjuardesa hvalila nebo.
Onda me okrenuo da se suočim s njim i pre nego što sam uspela da kažem bilo šta, njegova usta su tražila moja. Bilo je toliko toga u tom poljupcu. Vrućina i požuda ovog mladića, ali i nežnost ljubavnika, i krhkost nekoga ko je znao da sam u rukama držala ceo njegov ego. Možda je bilo pogrešno, koliku moć nad nekim drži doživotna simpatija? Ali poslednja iskra otpora istopila se u tom poljupcu, susrela sam ga s jednakom vrućinom, naši jezici su plesali zajedno.
KRAJ 1. Dela