Neke zene
“Kako sam ja nekada volela seks…” rekla je, kao usput Zina, drugarica Matore Ribe, ostavljajući za sobom u vazduhu upitnike kao što je ostavila i ljubav prema seksu… lako obojene rezignacijom. Zina je već napuštala šestu deceniju života, i sa njom popriličan spisak stvari – cipele na štiklu, farbu za kosu, histeriju oko viška kilograma, paničnu brigu o deci i mužu, nervozu oko posla, nalog da udovolji svima, i sve tako redom… ponela je sa sobom, bez nekog valjanog razloga, samo nakit koji naginje crvenoj boji.
Matora Riba joj zavidela… Zina je oko sebe širila onaj osmeh pomirljivosti koji svedoči o vrhuncu evolutivno-istorijskog razvoja žene – u jednom momentu se toliko smoriš da više ne možeš biti histerična ni oko čega. Nije baš da te boli dupe, ali STVARNO VIŠE NEMAŠ NI ŽIVACA …i tako to… Matora Riba je htela da dostigne taj high level ženske egizistencije koji je najverovatnije Buda imao na umu pokušavajući da opiše nirvanu. Buda je garant bio žena.
A tu je i Nena. Nena je već u osmoj deceniji života i u vezi sa mlađim, oženjenim muškarcem koji ” na sreću nikada nije prespavao kod mene, ne zalazi u moj frižider, i ne dira moje knjige”. To je varijacija na temu nirvane.
Matora Riba je bila u petoj deceniji života, dakle, još desetak godina do nirvane, ili tridesetak do njene rastegljive varijacije… ako je ne udari infarkt od histerije u međuvremenu, naravno.
Doduše od svojih dragih drugarica sa high level ženske egzistencije, uspela je naučiti da je prespavljivanje muškarca u njenom krevetu pošast ravna neprincipijelnom koalicionom ugovoru o opštem pomirenju i posebnom seksu između DS i SPS (ako se toga još iko seća). Ili bar da suspregne taj stečeni nagon u žena da je baš krasno ranom zorom prevrtati dve pepeljare pune pikavaca po posteljini ( i ona jedna je previše).
Ali još uvek nije naučila da seks smesti u perfekt, ili još bolje u – pluskvamperfekt, pa da to slobodno stečeno vreme posveti na primer, kretanju kvazara koji su jako zanimljivi, a nikako da ukači o čemu su tu zapravo radi. Ili bar tigrastim komarcima koji su na ovim prostorima od pamtiveka, ali su tek ovog leta imali valjan PR, i konačno dobili svojih pet minuta slave posle milijardi godina postojanja.
Aha, da… i oženjeni muškarci. Ni to još nije naučila, iako je majka Matore Ribe (žena u sedmoj deceniji života) začuđeno uputila svojoj ćerki:”… pa šta ako je oženjen?! Bože, nisam znala da se baviš takvim malograđanskim kvalifikacijama…” Matora Riba se i dalje držala te malograđanštine da su oženjeni muškarci persone non grata, sa obrazloženjem koje bi bilo slično obrazloženju kada je “non grata” zalepljeno Kurtu Valdhajmu, bar što se tiče Matore Ribe…
” Svašta…” zaključila je prezrivo njena majka levičarka, koja pet para nije davala na malograđanski koncept braka, tu odurnu buržoasku tvorevinu. Dakle, jos dve decenije do potpunog prezira buržoaskog koncepta braka, sračuna Matora Riba.
Ko će sve to preživeti…
Pa onda, mlađi muškarci…Bez bora na licu, bez viška kilograma, bez znakova interpunkcije, pa kad god i bez bilo kakvog znaka moždanih aktivnosti, dakle – potpuno raspamećni mogućnošću da imaju seks sa matorkom, bila ona Matora Riba ili koja god (to i tako ne bira pamet već Edipov kompleks, kao što znamo).
” Sada preteruješ…” kazala joj je Nena iz svoje osme decenije života i predočila svoj primerak mlađeg muškarca…
” Ali on je stariji od mene!” slavodobitno uzvrati Matora Riba, a onda ju je grupa mlađih muškaraca drugova ( bez bora na licu doduše, ali sa svim znacima interpunkcije i jasnim znacima moždanih aktivnosti) opet postidela.
“Dobro,dobro… serem…” uzdahnula je Matora Riba pomislivši i na Onog Mladića koji je obitavao u izbrisanim joj prethodnim pričama, dabogda se svim adminima računari zaljubili u u onu nulu binarnog koda.
“…i da me poštediš/Kada ti kažem da te volim.” kazao je na kraju jedne pesmice Branimir Štulić a Matoroj Ribi je što šta ostalo nejasno, svejedno.
Preporučujemo da pogledate i sledeće:
