Misteriozna Igra 1. Deo
„Da li bi želela da igramo igru?“ pojavilo se na njenom telefonu. „Broj nepoznat.” Njen automatski refleks je zavladao i odmah je obrisala poruku ni ne razmišljajući o njoj.
Sledećeg jutra, dok je bila na poslu, telefon joj je ponovo zazujao, „Da li bi želela da igramo igru?“
Sahranjena u zamornim papirima, tipično kada ste mlađi knjigovođa, samo je nevoljno odmahnula glavom. “Ko je ovo jebote?” – pomislila je…. Kopkajući je, ono što je sledeće uradila usprotivilo se svim upozorenjima koja je ikad čula i rizikovala je.
“Da.”
Nekoliko minuta kasnije pojavila se još jedna poruka – „U vreme ručka danas, idi do glavne recepcije u predvorju zgrade i zatraži pismo upućeno tebi.“
„Ko ste vi i kako ste dobili moj broj i kako znate u koj zgradi radim?“
„To je suprotno pravilima – ja postavljam pitanja, dajem uputstva, vi odlučujete želite li da igrate igru ili ne! Dakle – da li želite da igrate ili ne?“
U kurac više! – viknula je duboko isfrustrirana ali pomalo i zaintrigirana. “Da”
Nisu se pojavile dalje poruke; zbunjena, pomalo uplašena onim što je započela, a pomalo i uzbuđena, vratila se na posao.
Uprkos tome što je znala da bi mogla biti deo velike šale od strane kolega ali možda i žrtva neke vrste grabežljivca, osećala se uzbuđeno, nešto što već dugo nije osećala. Možda se nije trebalo tako osećati, ali nije sve kurseve samoodbrane pohađala ni za šta, a sa 25 godina bila je verovatno u najboljem fizičkom stanju ikada.
Trčala je, bavila se aerobikom i bila je vrlo zdrava. Jedino negativno bilo je to što je previše, previše radila. Pokušavala je da izgradi svoju reputaciju saradnika, ali sav taj posao nije ostavljao mnogo vremena za veze.
Tačno u podne, liftom je otišla do predvorja i pitala recepcionara da li ima nešto za nju. Recepcionar je proverio i pružio joj veliku belu kovertu sa spolja upisanim imenom. Pitala je recepcionara da li se seća ko je to ostavio.
“Ne znam, bilo je na stolu kad sam stigao, piše da ga držim ovde danas do 13:00h, izvinite.”
Zahvalila se i otišla sa kovertom u ruci. Pronašavši stolicu u predvorju, sela je i otvorila kovertu. Na stranici je bilo samo 6 reči „Ovo je bio test, položili ste“, reči su odštampane na papiru a u koverti nije bilo drugih podataka.
“Zaista, to je to ?!” Razočarano je prošaputala.
Osvrnula se po krcatom predvorju, ali nije videla da je iko posmatra. Iako je za sebe mislila da je prilično lepa, na poslu se ipak oblačila kao knjigovođa, praktično bez šminke, u običnoj poslovnoj odeći koja je davala premalo nagoveštaja o tome kakva se seksi žena krije ispod. Prosto je izgledala generično kao jedna od nekoliko desetina profesionalnih žena koje su tu radile.
Pojela je ručak u samoći napolju i vratila se na posao. Kasnije, nešto posle 15:00h, stigao je još jedan tekst. “Još uvek igrate?” Ona je odgovorila: “Da.”
“Idite u toalet i skinite grudnjak i gaćice. Zatim idite u trpezariju i odložite ih u smeće, danas vam više neće trebati.”
„Kakva je ovo igra?“ – To nije ono što je očekivala.
Njena prva misao je bila da samo blokira ovaj broj i vrati se na posao. Taman je htela da pritisne “blokirati ovaj broj“, ali onda je počela razmišljati o poslednjih šest meseci.
Radeći 10-12 sati dnevno, ne izlazeći, samo vežbajući, žudila je za nekim uzbuđenjem osim igranja sa sobom u privatnosti svoje sobe što svakako nije moglo da se meri sa dodirom druge osobe. Nije imala seksualni odnos 6 meseci! 
Razmišljala je minutu, i sve ovo ju je nekako uzbudilo a prošlo je mnogo vremena otkako je učinila nešto uzbudljivo. Odlučila je da rizikuje.
“Hoćeš li igrati?”
“Da.”
„Nakon što se rešite grudnjaka i gaćica, vratite se za svoj sto i nastavite da radite.“
Samosvesno, pogledala je oko sebe, niko je nije ni primetio, osim šefa. Jednostavno joj je klimnuo glavom i nastavio da stoji kod fotokopir aparata, pritiskajući dugmad na kontrolnoj tabli. Ustala je i otišla u ženski toalet.
Osećala se pomalo napaljeno što radi ovako nešto, već od same pomisli počela je da vlaži. Ušavši u najudaljeniju kabinicu, zatvorila je i zaključala vrata. Otkopčavši bluzu, otkopčala je prednji deo grudnjaka, a zatim slegla ramenima i skinula grudnjak ne skidajući bluzu.
Nehotice je uzdahnula sa osećajem koji je imala svaki put kada su joj sise puštene na slobodu. Na trenutak, lagano je prešla vrhovima prstiju po stvrdnutim bradavicama i sićušni jauk izmaknuo joj je s usana.
„Trenutno nema vremena za to“, šapnula je u sebi.
Posegnula je ispod crne suknje i zatim palčeve zavukla ispod elastične trake svojih ružičastih gaćica, povukla ih je na kolena, a zatim dole dalje i preko svojih uglednih cipela. Nasmešila se slatkim gaćicama jer zaista je volela da se oseća seksi. Tek kad je skinula gaćice, primetila je koliko su mokre. Približivši ih licu, nakratko je udahnula miris svoje tople pice.
„Ni za to nemam vremena, nažalost, moram da se vratim pre nego što šef primeti da me nema“, dodala je dok je uzdisala.
Ispravljajući suknju, uživajući u osećaju materijala na svojoj obrijanoj pičkici, zakopčala je većinu, ali ne i svu dugmad na bluzi. Uprkos tome što je živela “monaški” otkako je započela ovaj posao, volela je osećaj da joj je obrijana pica.
Svako ko bi pažljivo pogledao dok je izlazila iz toaleta, primetio bi da joj bradavice vire ispod svilenkastog materijala, ali niko je nije ni pogledao. Gotovo je zaboravila da odloži grudnjak i gaćice u smeće. Loše se osećala zbog toga, grudnjak nije bio tako udoban, ali gaćice su bile skoro potpuno nove.
Pitala se šta bi osoblje za čišćenje moglo pomisliti kad se smeće kasnije isprazni. Bila je odsutna u toaletu nekih 10 minuta i niko nije primetio njeno odsustvo. Kopajući nazad u hrpu papira na svom stolu, ubrzo se izgubila u broju.
Otprilike u 17:30h kurir joj je ostavio kutiju i zatražio da potpiše.
„Šta je to?“, Pitala je kurira, koji je prilično često ostavljao stvari za nju i ostale saradnike.
„Nisam siguran, ali to je moj poslednji paket za danas, tako da sam srećan što vam ga dajem, pa mogu da idem kući.“
Zahvalila mu se, a zatim pogledala u kutiju koja je bila umotana najobičnijim braon papirom. Jedina adresa na njoj bila je njena, a datum otpreme bio je danas.
Otvorivši se u paketu, pogledala je u kutiju, nije bila sigurna da li veruje svojim očima, unutra je bio mali leptir-vibrator i beleška. Leptir-vibrator je videla na internetu jedne noći nakon nekoliko čaša vina sa starijom sestrom koja je takođe bila njen cimer.
Vibrator je bio malen sa dakle krilima u obliku leptira, a isporučen je sa malim daljinskim upravljačem, sa podešavanjima od 1 do 10.
“Ko je osoba koja igra ovu igru sa mnom?” – Osvrnula se po kancelariji, ali većina ljudi je otišla u 17h, što ona nije ni primetila što zbog posla što zbog misterioznog neznanca i njegove igrice.
Kolege su znale da ona obično radi do kasno zbog projekta i nisu želeli da je ometaju. Gledajući u kutiju, znala je da je ona za nju. Srce joj je bilo skoro u grlu, a pica je ponovo počela da joj se vlaži. Nikada u životu nije imala vibrator i od uzbuđenja što ga ima na poslu gotovo da joj se zavrtelo u glavi.
KRAJ 1. Dela
Preporučujemo da pogledate i sledeće:
