Dabome
Ludacki sam ga obozavala. Ni sama ne znam kako sam se uplela u to vrzino kolo. Ali batica je od samog pocetka znao sve. Znao je koliko ja mogu i pre mene. Secam se kako smo se upoznali, onako kao zvanicno, pre toga smo se znali iz nekog nebitnog susretanja, kao komsije koje rade u istom kraju.
Pre toga uglavnom totalno nebitan lik. Skocio je sa dizalice da mi naplati poravku pustolovne mog verenika koji je/pemet moja/ sipao dizel u naseg novog benzinca. Da sazna sa kim ga varam vec godinu verovatno bi kola zapalio. Skocio sa dizalice, znacajno me pogledao, u nekom prokleto seksi radnom odelu uze mi novac iz zbunjene sake i ode po kusur.
Pocetak. Obilazio je oko radnje milion puta na dan. Saljem broj-ne javlja se. Prolazim, a on me obori sa nogu svojim neodoljivim majstorko-uličarskim šarmom i ostavi me sa haosom u glavi.
Nisam ga od starta želela. A opet, nešto mi nikako nije dalo mira. U momentu kada mi je prvi put uhvatio dlan, poželela sam pravog frajera. Tipa koji se ne boji ničega do Boga, koji ume i može sve, koji jebe za medalju, uvek žedan mene.
Uvek i svuda. Kada ćorak-on oženjen, ima dete. Nije lagao. U momentu shvatam zasto se batica nije javio iste sekunde kada je broj stigao do njega.
Govori mi, pise mi kako stvari stoje, i za čudo nije me uplašio. To je jedna od onih situacija kada shvatate da vam je neko spustio na dlan ono sto ste kopali da nadjete ceo zivot, a sada vas bukvalno udari po glavi, i naravno, nije lako dobiti ga. Poprilicno prisebna shvatam da ja ustvari ne želim da se povučem, nije mi ni bilo jasno kakva je to fabula u kojoj se neko ko već ima sve, se okrece ka meni. Brak od tri godine-jasno je da nije imao vremena kada da poslane loš.
I gde sam ja u celoj toj prici? Pa na kafama. Kafili mesecima. Lomio polako dok nije uzeo sve. Obećavao dobro, ma pričao priče.
Ko zna, možda je i bio zaljubljen čitavih 15 minuta. Nemam poima, posle toliko reci i toliko meseci, polako sam shvatila da dela govore, ne reči. Zaljubila se mala ovčica, bez želje da imam, posedujem, stavim u dzep. Samo jedna misao, samo jedan san celu godnu-da je tu.
Odavno me neko na taj i takav način nije povredio. Ravno deset stariji od mene, znao je i na sta cu i kako da padnem. Znao je i vreme kada treba da me posalje na led, jer sam se suvise vezala. Znao je da je doslo onih pet minuta u kojima ja moram da shvatim da ne stojim na njegovoj zemlji i da moram da nadjem svoju, grubo odbacujuci sve sto smo bili, stavlja mi do znanja da je sve samo dobro tucanje.
A seks. Nikada bolji. Za nekoga ko se aktivno jebe od neke 16-te, pouzdano tvrdim-nema boljeg. Možda i ima, ali ne za mene, ne za moju.
Kad mi prozuji kroz glavu samo zadnji prizor od juce, osetim vrelinu koja mi plavi citavo telo. Osecam kako me trese blagi grc, izmedju nogu, i dok mi kolega prica o racunima koje treba da fakturisemo, meni samo flesevi u glavi. Izmasirala sam mu juce celo telo. To inače mrzim, ali mi je njegovo toliko privlacno, i gotovu svaki put me do te mere zadovolji da mi je zadovoljstvo da ga opustim i dodirujem po celoj koži.
Klizim jakim šakama po kičmi, ramenima, vratu. Jakim butinama, čvrstim listovima. Dodirujem ga rukama koje su čitavog dana radile, unela se sva i celim telom Ja njega dodirujem, a ja oči zatvorila. Sva u tome.
Govorim-okreni se. Oči u oči, ljubi me dugo i požudno. Nedostaju mi dani kada je voleo ceo jezik da mi da. S početka bas nikako nije znao da me ljubi.
Sad me ljubi, kao da me ruši. Sve blokade, barikade, zidove i svaki gard. Želim da uživa potpuno. Ljubim vrat, stomak, bedra.
Kukove. Ljubim, ližem, grizem. Utisak da uživam u tome možda i više nego on, to mi zvoni u glavi, tjs u ovome sto je u njoj ostalo izmedju ova moja dva uveta u njegovoj blizini. Oslobadja ovaj seks bez emocija.
Tek sada bez emocija. Ustvari i nije da ih nema, ali me je u momentu kada me je poslao da spavam na nedelju dana u ideji da ovako ne može večno i da sam ja suvišan sustrat u njegovom životu, polio kofom ledene vode. Ubio je svu ljubav, ma sve. I iako se i danas jebemo kao budale kad god stignemo i ako mi pomera mozak i trese celo telo, sada je to samo vrhunsko tucanje.
Seks je mala rec, za ovo sto on meni radi. Volim kada bestidno uziva. Volim njegov ukus. Miris njegove koze.
Sve na njemu mi pali kožu. Ljubim i stizem do njegovog ponosa. A frajeru neko izgleda u proslom zivotu nabio komplekse, misli da nije dovoljan. Mogao bi da se seti bar neke scene iz švdeskih akcionih na koje ga navlači bar jednom dnevno i obdarenosti idiota koji se muče na ekranu.
Mogu samo da mu zavide. Šta ćete, kompleksi. Ja mu bre zavidim sto To ima uvek sa sobom. Potentan kao apsolutni kreten koga su u zivotu pravili samo da tuca.
Pola godine me je ubedjivao da se navucem, a sad ima problem da me skine sa njega. Nikada mi nije bilo takvo zadovoljstvo da se sagnem nekome. Nikada ja nisam bila vlazna kao poslednji skot dok ja njega gutam. Obozavam svaki ton i svaki njegov uzdah dok to radim.
Obozavam svoj jezik na celoj toj duzini, i taj osecaj koji mi bridi u dnu stomaka znajuci da ce uskoro biti svuda u meni. Uziva, dise. I gruba i nezna. Jako i polako.
Menjam tempo i osecam svaki drhtaj. Dajem mu sev jezik, cela usta, usne, sve. Voli da me cupa. Ma volim da me čupa.
Za kosu i povlaci me gore, opirem se, boli-ko ga jebe, na kraju se uvek zna ko je jači ali zelim, stvarno zelim da zna da me je tesko od toga sto u tom trenu drzim u ustima odvojiti. Navlaci me na sebe. Derem se kao blesava. Tak prvi momenat, prvi osecaj, dok prodire u mene, za to mogu da mu dam sve sto trazi.
Da mi je trazio da me ubije od batina posle, i to bi mu dala, samo da bude u meni. Ok, mozda ne bukvalno, ali opet .
Dabome
Da mi vidi kez bolnog zadovoljstva svaki put kad me je punom sakom udario po dupetu koje ga apsolutno obozava, mozada bi i stekao pogresan utisak. Daleko da S&M, samo zadovoljstvo. Zna on kako ja najviše volim. Tako me prvo i uzima.
Leži, sedi, a ja na njemu. Jako me drzi na sebi, jako me navlaci. Ne ono prosto i glupo gore dole i te klinacke fore, aktivan je koliko i ja. Dobar oslonac, lud i cvrst kao kamen, osecam ga u svojoj dubini, stezem ga misicima i osecam kako je sve veci, mislim se –gle neizivljene budale, nikad se iziveo, ovakav ces biti i u starackom domu, dok ti je bar ijedan prst u funkciji.
I tad bih te imala. Povecava tempo, grize mi bradavice, udara me po dupetu, dva, tri samara, a ja osecam kako sam bilizu, osecam kako citava polako pocinjem da pulsiram, vraca mi maksimalno, vraca mi sve, cupa me, lize, navlačim se kao blesava, okrece me, sad je iza mene. Obicno stavka na kojoj frajeri padaju, ne izdrze dugo. A ovo? Ovo nije normalno od kada ga je majka rodila, ovo zna da traje i po par sati, koliko hoćeš.
A oboje masni od onog ulja kojim sam ga izmackala. Uneo se, sav je u meni, kako mu se slatko lice grci, napet kao da je ceo u meni a ne samo njime. Navlaci me, odize me, ritam kao da smo se ceo zivot samo jedno s drugim tucali, obara me skroz ispod sebe, lezim, nabija se jako, u trenutku sevne rezak bol, ipak je to jelte-velicina, navlaci me do kraja, a ja potpuno nemocna da mislim, a kamoli da govorim. Na meni, nalazi takav oslonac u kolenima da me ostavlja bez vazduha a kamoli reci, samo jecaji, cisto, jako nepodeljeno zadovoljstvo.
Okrece me prevrce, jebe, telefoni zvone, lizem, grizem, obozavam da sam pravo malo zlo dok mu glas mora biti ravan. Dodirujem sebe, nju, voli da gleda, zamisljam sebe i cigaretu i njega golog u polumraku kako ga navlaci, to sam uvek htela da vidim. Lice mi gori kao da mi je neko svalio tonu uzarenog uglja, mislim na njegov ukus posle orgazma, mislim kako bi bilo lepo da me pusti da gutam onako kako ja volim, spontano i bez onih porno sranja, po licu i dr. Hladi me misao, jer mi to i trazi, opet me jebe, kao brzi voz, imam utisak da cu se raspasti koliko je jak, sav se uneo u mene, rukama, ramenima, svom tezinom svom snagom, svrsava po meni, vrelina po stomaku po grudima po njoj.
Nedostaje mi da pulsira u meni, da me slatko napuni, onako od meraka, i bez straha koji ga je tresnuo u glavu, da zavrsimo zajedno. I kraj. Odvaja se od mene. Ja cigareta, piksla, salonke koje mi je nazad obukao dok je bio u meni i carapice, pustam kapi da se slivaju niz mene.
Sum vode, tusira se hladnom vodom, izlazi i i dalje mu stoji, zelim ga a tek sto sam svrsila, zelim ga, a on se oblaci. Zelim ga, vozi me kuci. Zelim ga, a danas ga bas bas nigde nema. Zelim ga, prolazim mu ispred radnje, on me vidi, a ne vidi me, na tel ni glasa, samo zvonjava.
I neka. I ne boli vise. Samo neka cudna praznina. Tamo gde je ranije, pre par meseci bilo sve lepo i toplo, i sve u srcu za njega.
I sada neka cudna toplina, bez razocarenja, bez ocekivanja, bez onoga “tu sam”, nekako bez icega, a opet, tako sa svim. Vise ga ne volim. I nekako sada, sva slobodna pripadam samo sebi, i uzimam sve sto zelim. I za Malog, ako cita-najveci poklon koji nekome mozes da das jeste da ga oslobodis.
Ti si to ucinio za mene. Hvala ti za prijateljstvo, hvala ti za tucanje, hvala ti za sve one voznjice, za kola sto si mi poravljao, za zlatni minut kad podjem do radnje, a tebi se prijebe. Za ona mazenja na pocetku, za stan sto sam ga videla, i nju sto znam. Ukratko za sve ono sto si mi bio.
A NE hvala za one suze i bol, onu noc, ne rekoh ti, kad si me oladio, nosili me kuci, tad sam se prvi put sa sve antibioticima stvarno napila, sa ovim drugim sto me juri i kupuje motore za mene utesila, i osecala kao posrana. Obecala sebi da cu biti dobro, i evo me. Ajde zdravo
Preporučujemo da pogledate i sledeće:
