Crnina
Ovu priču napisao sam zahvaljujući ideji koju mi je poslao u par grubih teza i zamolio me da je uobličim,jedan verni posetioc ovih strana koji nije toliko vičan u pisanju ali je maksimalno perverzan da će mu mnogi pozavideti na tom pa i ja sam.Njegovo ime neću da otkrijem,a on će se sam prepoznati.
Imao sam 16 godina kada se to desilo.Priznaćete najnezgodniji period u životu čoveka,period u kom se odlučuje šta dalje,da li ćeš uspeti u životu ili propasti.
Sve je ukazivalo na to da ću postati veoma uspešan,bio sam brilijantan đak,super talentovan odbojkaš za kog su se interesovali mnogi prvoligaški klubovi,veoma zgodan i da ne nabrajam dalje.Sve se odvijalo kako se samo poželeti može,sve do tog dvadesetog junskog dana kada sam izgubio oca saobraćajnoj nesreći.
Ostao sam sam sa 44 godine starom majkom i ogromnom tugom koja se uvukla u naš dom.
Od tog dana činilo mi se kao da je vreme stalo,posebno se to osećalo dva-tri dana posle sahrane kada smo ostali sami ja i mama u avetno praznoj kućerini ispunjenoj tugom i nekom ubijajućom tišinom.Potpuno izolovani od sveta u jezivoj tišini bez televizije,druženja,smeha,svega do tad prisutnog u našem domu,provodio sam svih 24 sat dnevno žaleći oca i brinući se za mamu koja je sve to izuzetno teško podnela.
Četvrtog dana od sahrane,kada je rodbina koja je doputovala iz drugih gradova otišla i ostavila nas same bilo mi je najteže.Ćutali smo.Tu tišinu bi prekinuo samo poneki mamin uzdah ili jecaj,koje je nevešto skrivala od mene.
Pred smiraj tog vrelog 24.juna ,negde oko 21.00h,pošto nismo gledali televiziju mama me zamolila da pređem u njihovu sobu za prvo vreme jer se plašila:“Hajde sine molim te pređi da spavaš sa mnom.Bar ovih 40 dana dok gori sveća.“To mije rekla suznih očiju probudivši i kod mene sličnu emociju i saznanje da je to surova stvarnost i da u taj zajednički njihov krevet otac više nikada neće leći.Bilo mi je teško ali sam pristao.
Prva je otišla ona a ja sam joj se pridružio za nekih 15 minuta.
Kada sam ušao u sobu u kojoj je gorela sveća, što je bio neki običaj iz kraja u kom je otac rođen,video sam mamu kako leži na desnoj polovini kreveta,na svom levom boku okrenutih leđa prema delu koji je zategnut čekao mene.Prošavši na svoju stranu bilo mi je lakše kada sam znao da me ne gleda mama jer sam navikao da spavam samo u gaćicama pogotovu u tako vrelim letnim danima.Iako nisam palio svetlo soba je bila poprilično obasjana difuznom svetlosti sveće koja je gorela celu noć i tako 40 dana.Na brzaka sam se skinuo i legao na svoju stranu.
Mama je ležala otkrivena u crnoj letnjoj spavaćici od satena koja joj je dosezala otprilike do polovine zategnutih butina.Bio sam izuzetno tužan ali sam činilo mise sve to mnogo bolje podnosio od mame koja bi po čitavu noć uzdisala i jecala.Tu noć sam i ja zaspao u suzama sažaljevajući se na mamu isto kliko sam žalio i oca.
Sutra dan je proticao isto kao i prethodni,u tišini izuzev kada bi navratio neko od komšija i razbio tu tešku atmosferu sa nekim ozbiljnim pričama uglavnom o tome šta ima novo u politici.Nakon tih kratkih poseta ponovo bi se sve vraćalo na staro.
Sledeće večeri kada sam pošao na spavanje,ponovo negde oko 21 h,zatekao sam mamu u istom položaju okrenutih leđa prema mojoj strani kreveta.Ponovo je bila u istoj onoj crnoj spavaćici sa razgolićenim leđima, samo više podignutom nego prethodne večeri tako da sam mogao videti crne gaćice koje su obuhvatale njene „loptaste“ guzove.
Pomislio sam,Bože,kako je samo ucveljena pa i po noći nosi crninu,čak i crni donji veš.Ponovo sam je sažaljevao saosećajući u njenom bolu.
Inače, mama je bila veoma zgodna žena,malo punija,pogotovo malo punije zadnjice.Ali to joj je tako lepo stajalo,još ako možete da je zamislite sa dugom crnom kosom i nadprosečno velikim sisama jasno će vam biti kakav je komad bila.A bila je i u najboljim godinama.Možda bi najprimereniji primer za njen izgled bila pevačicakoja mislim da se zove Seka Aleksić,s’ tim što je mama bila znatno viša,negde oko 175 cm što je svrstavalo u visočije žene.
Trećeg dana otkad smo ostali sami započeli smo neku priču za vrme ručka.Činilo nam se tako da će nam biti lakše i nestojali smo da stvorimo neke nove navike.
-„Je li sine,zasto ne odes na trening?Šta se može,život teče dalje.“Prva je prozborila gledajući me onako tugaljivo.
-„Pa ne znam,nije mi sad do treninga,a i žao mi je da ti ostaješ sama“,rekao sam joj potpuno iskreno.
-„Hm“,nasmejala se tužno i nastavila:“nemoj tako da razmišljaš.Pred nama je život koji teče dalje.To nas neće nikuda odvesti.“,rekla je snažno uzdahnuvši inagnuvši se prema meni kako bi me poljubila u kosu,pri tom šapućući :“Isti si kao otac!Tako je i on uvek više mislio na druge nego na sebe.Sad kada njega nema,ipak vidim da nisam sama.“U tom momentu na oči su joj navrle suze tako da je ustala i izišla iz trpezarije.Ispratio sam je pogledom do vrata videvši u njoj jednu plemenitu zgodnu ženu u crnom od glave do pete,pri čemu mi se srce cepalo od tuge.Bilo mi je jako žao jer sam poznavao njenu žensku krhkost i znao sam da mi muškarci slične stvari nekako lakše prebolimo.A bio sam svesan i toga da je ostala bez muža u dobi u kojoj joj je još bio potreban i te kako,jer i ona je ljudsko biće i ima iste potrebe kao i svi drugi.
I tako prolazio je dan za danom,noć za noći,a mi se nismo micali sa mrtve tačke.Svaki je bio isti,proveden u tišini.
I tek desetog dana pošto su me uporno zvali iz kluba dajući mi do znanja da ozbiljno računaju na mene,i nakon što me mama ubedila skupio sam hrabrost i otišao na trening.Videlo se da sam malo izgubio na formi usled netreniranja,ali u klubu su mi ponudili da potpišem prvi ugovor uz obrazloženje da trebam da postanem profesionalac i primam platu koja nam je sad nakon svega bila preko potrebna.Nisam znao šta da radim pošto sam znao da se za mene interesuju veći klubovi gde bih sigurno bolje prolazio,tako da sam bio u dilemi šta da uradim.
Kada sam došao kući ručak je bio već serviran.
-„Oh,baš si tačan.Jesi li se umorio?Kako je bilo?Evo mama ti je spremila roštilj da se malo povratiš od treninga.Sigurno si premoren“,dočekala me mama za nijansu raspoložanija nego prethodnih dana.
-„Pa i nisam gladan“,odgovorio sam onako zabrinuto.
-„Šta ti je?Šta se desilo?“,upitala me usplahireno sekući hleb i sedajući za sto da ručamo.
Preporučujemo da pogledate i sledeće:
sta je poenta price