Cava
Sad u današnje vreme mladi brzo sazrevaju. Vrlo rano ljubav i sve ostalo. Ja sam živeo u malom mestu. Patrijahalno vaspitan. Slavim osamnaesti rođendan. Rodbina pije i veseli se. Pijani stric Jevrem diže čašicu rakije i svima kaže:“Znaš li ti šta je to punoletstvo? Počinje da ti se drči“. . . Malo ko ga sluša.
Mislio sam da pošto sam punoletan i maturirao, treba da već nalazim sebi devojku. Žanu znam iz škole. Valjda nešto mlađa od mene. Zna i ona mene. Lujka. Znam ali sam ludo zaljubljen. Poenta ljubavi je kada sve mane uopšte ne vidiš. Mislim voljene osobe. Ona jeste da nije baš mnogo pametna ali. . . Tri puta sam pokušao. Tri puta me odbila. Utuvila u glavu tako i neće. Aman zaman. Ne!
Godinu dana pred rat i raspad države. Neko jebeno vreme. Nigde posla. Mada narod živi dobro. Ima se svega. Apatija, učmalost, zavladalo opšte rasulo. Žana radi na autobuskoj stanici. U jednom metalnom kiosku prodaje hot dog. Jedan dan radi pre podne, drugi dan popodne, a treći dan je slobodna.
Sa njom rade u smenama jedna starija žena i Elma. Ta devojka nije ružna ali ama baš ništa nema. Plava duga kosa, ni sisa, ništa. Mršava kao grana. Neki dan slučajno na Beogradskoj železničkoj stanici je vidim. Ona mene ne zna. Prolepšala se. Isto plava duga kosa. Ali raskrupnjala se. Sisići. Noge strava. Strava riba. Vodi sinčića. Izgleda da se udala za nekog lovana. Firmirana garderoba. Skupa. Neke žene procvetaju u braku. Eto šta kurac sve može. E, do kurca.
Da se vratim u prošlost. Prolazim i izdaleka gledam Žanu. Kratke pantalone, malo iznad kolena. Ona ima krupne kosti nogu. Debele noge. Ne preterano debele. Ali jako seksi. To volim i to mi se kod nje najviše sviđa. Izluđuje me to. Kažem jako dobre noge. Osrednje sike. Nije baš da je lepotica.
Kosa kovrdžava, kratka. Bucmasto lice. Prćast nosić. A tu su oko nje neki tipovi. Tu su se našle tri bitange, besposličari. Mada jedan onako, taksira. Evo njene avanture sa njima. Pre podne je gužva na stanici. Puno naroda, mušterija pa oni retko dolaze. Popodne kad radi Žana, uvek dođe jedan od njih. Sedne pored nje. Onda rukama joj preko majice hvata sise i mesi.
Dugo koliko mu se sviđa. Žana je strašljivija od svakog zeca. Samo se meni oduprla. Onda posle radnog vremena dolaze po nju kolima. Dok kruže gradom svaki put drugi od njih sedi do nje. Na zadnjem sedištu. Ostala dvojica napred. Onda taj zavlači ruke ispod njene majice i hvata joj sise. Muze ih. Nemilosrdno stiska i gnječi. Dugo.
Naposletku se ona savije. On raskopča pantalone da mu ga ona puši. Utom stižu u neku šumicu. Predveče. Nikoga tu nema. Ona zna šta treba. Ritual. Skine se odmah potpuno gola. Jedan je odmah preko kola. Onda ga nabije i uživa. Ostali drkaju. Nestrpljivi. Onda drugi stavi ćebe na travu. Ona mora da klekne na kolena. On je onda otpozadi uzme. 
Ševi je. Uživa. Ona stenje. Da bi dobro prošla. Bez šamarčine. Ona se setila da dahće i stenje kao u pornićima. Kad je ovaj svšio, prilazi treći. Grubo je uzme za ruku i brzo vodi, golu, do jednog drveta. Ona se prisloni uz drvo. Stoji. On joj ga nabije. Jebe je stojeći. Uživa. Ona se dere. Stenje.
On je pari i ne obazire se dok ne svrši u njoj. Mala bi mogla i porno glumica da bude. Možda je ona. . . možda je i ona delimično u svemu uživala. Mlada cura. Kurac joj je bio potreban. E, do kurca. Jednom nisu otišli u šumicu. Već na periferiju u neku sumornu kuću. Doveli su je nekom mračnom i opasnom tipu. Možda su mu dugovali pare, pa su ovako plaćali. Ili je možda čuo za avanturu od njih pa hoće i on. . . meso. Skinuli su je golu i gurnuli u njegovu sobu. U sobi krpare na podu.
Soba belo okrečena. Samo jedna komoda i muzička linija. To je sve. On sedi na stolici. To je dosta skupa stolica. Momci su joj rekli šta će. Tip ne progovara. Ona leže preko njegovih kolena. Njena gola obla lepa guza. Onda je on udara po guzici desnom šakom. Udarci su snažni ali ipak ne tako previše. Crveni joj se guza. Ona kaže:“A“. Posle svakog udarca. On u ovome izgleda jako uživa.
Slatka je i jebozovna njena guza. Onda naglo ustane. Vadi ga kroz šlic i jebe je na podu. Otpozadi. Udaranje je Žanu nekako popalilo. A ovaj nabija. Ima dobar komad. Ona stenje kao nikad do tad. Jer ko zna kakav je ovo smor? Na šta je spreman? Šta bi mogao da joj uradi? Nožem da joj lice raspara. Ovaj uživa. Opustio se, ne pada mu na pamet da joj dlaku iz kose iščupa. Što bi? Maksimalno uživa. Hvata joj guzove, nabija. Brzo. A i njoj se počelo sviđati. Oseća da pomalo uživa.
Rat je, u jednoj zemunici smo se sklonili od jesenje hladnoće i vlage. Nas dvadesetak. Iz raznih jedinica. Mrak je. Prislonili smo se uz zemljani zid. Glava nam pada na kolena. Tako neki dremaju. Jedan rezervista priča ovo nekoj trojici. U suprotnom ćošku. To je sigurno jedan od one trojice baraba. Ja znam da priča o Žani. Niko ovde ne zna Žanu osim mene i pričaoca.
Priča je utihnula. Nitkovi sa obe strane su nas napujdali, jedne na druge. Nitkovi koji su štafetu nosili. Ja sad treba da pucam i ubijem nekog nevoljnika kao što sam ja. Po Bogu brata. Koji možda žestoko pati zbog neke njegove tamo Žane. Nitkovi sada spavaju u svojoj toploj sobi. Ili žvalave možda svoju ljubavnicu. E, do kurca.
Pritiska lepljivi san. A dva meseca pre ovoga događaja. Žana radi u jednoj prodavnici. Na zabačenom kraju grada. Asortiman slab, a kupaca malo. Skoro niko ovde ne ulazi da nešto kupi. Možda cigarete samo. Prodavnica u jednoj kući. Gazde samo kupe kiriju. Žive u drugom gradu. Gore izdaju stan ali sada stanara nema trenutno. Popodne. Letnja vrućina. Tek sad nema mušterija. Na ulici nigde niko.
Dolaze trojica. Ljubazni. Uzimaju pivo i izlaze van da piju. Žana u belom mantilu. Oni su sagledali i shvatili situaciju. Pripremaju plan. Ulaze unutra. Ključ je u vratima. Zaključavaju vrata. Navlače neku zavesu. Okreću tablu, sad piše:“ZATVORENO“. Uvek jedan na straži kod vrata. Pazi šta se napolju dešava. Oni uvode Žanu u magacin. Tu su neki džakovi krompira. Gajbe za piće. Prašak. Skoro ništa. Levo WC. A pored vrata jedan drveni sto.
Morala je potpuno gola da se svuče. Oni je užarenim očima gledaju. Ona se stidi. Gledaju gole njene sise, pičku, lepe noge. Stoji gola pred njima. Onda su je preko onoga stola guzili. Na smenu. Ona postavila laktove na sto. A oni jašu. Opet ona stenje kao porno jebulja samo dobro da prođe. Oni nabijaju ali ne žestoko. Da se njeno stenjanje ne čuje baš previše. Jedan jebe, drugi gleda i drka, treći na straži. Taj treći je polegne na one džakove krompira. 
Noge su joj uvis. Raširene. On joj za trenutak gleda pičku, a onda je uzima. Prodire. Sve isto kao pre. Njoj se to i dopalo. Ovaj to jako dobro radi. Kad su se ispraznili, nasladili i nauživali. Otišli su. Pivo nisu do kraja popili. Gazda je posle malo zatvorio ovu prodavnicu. Roba nije išla. Od tada minuše godine. Pune svačega. Bede. Sankcije. Ubrzo sam otišao iz svog grada. Sada živim u drugom.
Stvarno ne znam šta je bilo sa Žanom. Gde je sada? Pitao sam nekog čoveka. Kaže nije se udala. Ne znam da li na istu osobu nas dvojica mislimo. Kaže čovek:“Ona gradi karijeru. Preko kreveta. Preko kurca“. Ko zna. . . možda, mislim se? . . . E, do kurca. Kad kad me zaboli uspomena na nju. U moj život su ušle i prošle mnoge žene od tad. Ali ne zaboravljam svoju prvu neuzvraćenu, veliku ljubav. Kao čovek koga rani metak. Ostane u telu. Zaboravi ga. Ali ponekad se pokrene i zaboli ga to. Moram napisati deo stihova pesme:“Blues za moju bivšu dragu“ od Gorana Bregovića.
Vođe rok grupe moje mladosti. Mladosti koju nisam iskoristio zbog patrijahalnih shvatanja. Zato sadašnji momče ne čekaj nego udri! Bivša draga. Žana je bivša ali ne draga. Nismo bili u šemi. Neuzvraćena ljubav. Ova pesma ima dosta toga zajedničkog. Rado je slušam. Jeziva je. Evo dela pesme:
„Nikad se neću vratit u svoj rodni grad
Tamo me ne čeka niko
Dok vjetrovi oplakuju dane
Sjetim se tebe, moja bivša draga
I da te ponovo vidim
Šta bih ti o sebi mogao reći
Da me ljubilo mnogo žena
A da ni jednu volio nisam
Moja draga, bivša draga
I evo umoran starac sam sad
mada izgledam mlad“.
Preporučujemo da pogledate i sledeće:
