Božićno čudo

Sanela je položila veliki badnjak na ognjište. „Evo ga, gotovo“, rekla je praznoj kući. Utonula je u fotelju sa suzama u očima. Božić je bio omiljeno doba godine njenog muža. Voleo je da ukrašava kuću. Postavljanje ukrasa uvek ju je podsećalo na njihovo zajedničko vreme. Ali nikako nije mogla da uživa u praznicima otkako je on umro. Stavila je samo simbolične ukrase u njegovu uspomenu.

Zoran bi dekorisao celu kuću. Ona bi išla uz njega, držala mu svetiljke i merdevine dok bi on ukrašavao celu kuću. Ali otkako je ostala sama, veštačka jelka i jednostavan badnjak uz kamin bili su sve što je sada mogla da podnese. „Nedostaješ mi dušo.“ Pila je toplo kuvano vino i jecala, sećajući se boljih vremena kada je bio uz nju.

****

Kako se Božić približavao, Sanela je kupovala poklone za svoju porodicu. Obožavala je svoje nećake. „Sanela, dolaziš li za Badnje veče?“ – sestra njenog pokojnog Zorana, Tijana ju je upitala.

„Naravno. Jedva čekam.“

„Toliko se uzbude zbog tebe i poklona, ponekad pomislim da im možeš pokloniti bilo šta i oni bi bili srećni.“

„Da, mama kaže da sam i ja takva bila kao mala.“

„Kad smo već kod tvoje mame, razgovarala sam sa njom. Brine za tebe, kaže da joj se retko javljaš- Pitala me je da li si odlučila da se napokon pokreneš, izađeš, upoznaš nekoga.“

„Ona ne razume…“ – uzdahnula je Sanela. „Kako mogu i da razmišljam o traženju nekoga da zameni Zorana? On je bio savršen.“ Sanela je osetila da joj se lice usijalo. Kako je njena majka to uopšte mogla da predloži? Zoranova prerana pogibja ostavila je rupu u njenom životu koja nikada neće nestati.

„I meni nedostaje. Bio je najbolji brat na svetu.“

Tijana se nasmešila, iako joj je suza tekla niz lice dok je pomislila na njega. Njegova smrt je šokirala sve. „Kako to radiš? Kako uspevaš da ideš dalje?“

„Imam svoje trenutke kada me pogodi saznanje da više nikada neće ući kroz vrata. To me razbije i okrenem se vinu da se malo smirim, da mi bude lakše. Ali ja moram da brinem o deci, a oni su velika distrakcija, znam da to zvuči loše i pogrešno, ali obaveza oko njih mi pomaže. Teško je usredsrediti se na to da mi nedostaje neko kada sam ja njima toliko potrebna.“

„Bio bi tako sjajan tata.“ Sanela je zaplakala.

„U redu je biti tužan Sanela. Vidim istu energiju u mom sinu i to me podseća na mog mlađeg brata. Kakav bi on bio sjajan tata.“

****

Što se Božić više približavao, Sanela se sve gore osećala. Sve što je videla podsećalo ju je na Zorana. Srećne porodice na ulici su je podsetile na ono što je želela, a nikada neće moći da ima. Htela je da se uvuče u krevet i da spava do proleća, samo da više ne razmišlja o tome. Ali veoma brzo došlo je Badnje veče. Sanela se spremala da ode kod Tijane i donese njenim klincima poklone.

„Ne znam da li sam spremna za ovo večeras.“ – rekla je sebi, pala je na krevet i zatvorila oči.

Odjednom se trgla iz sna. Pogledala je oko sebe, zbunjena. Kroz prozore je videla mrkli mrak. Čula je nepoznatu buku iz dnevne sobe. Zabrinuta, iskrala se niz hodnik. Imala je malu palicu kod kreveta koju je uzela, spremna da je upotrebi na nepozvanom gostu Stojeći pored jelke, neko je podešavao ukrase koje je postavila na drvce. Mogla je da mu vidi samo leđa.

Osetila je kako joj se ježi koža na rukama, odjednom joj je postalo jako hladno. Stajala je ukočena, zureći. Nije je primetio i dodirivao je ornamente ukrase, okretao ih i premeštao – Kao što bi Zoran uradio. Svaki put kada bi prošao pored drveta, čačkao bi ukrase. Lagano se okrenuo tako da mu je videla lice. Palica joj je pala iz ruke i zveketala po podu. Čim se okrenuo prema njoj i osmehnuo se – odmah se onesvestila.

****

Sanela se probudila u nečijem naručju. Držao ju je, snažnih ruku obavijenih oko nje. Osetila je toplinu njegovih grudi na svom licu. „Zorane, toliko mi nedostaješ.“

„Nedostaješ i ti meni, ljubavi moja.“

Ukočila se kada je čula taj glas. To je NEMOGUĆE! Kako je mogla da čuje njegov glas? Polako je podigla lice sa njegovih grudi. Njen muž je gledao dole u nju, svojim iskrivljenim osmehom baš kao što ga se sećala. Ovo mora da je san, zar ne? – pitala se i drhtala. Da li je poludela, da li je konačno slomljena?

„Sanela, ja sam.“

„Kako? Šta se dešava? Zašto si me ostavio? Toliko mi nedostaješ.“

„Žao mi je. Voleo bih da mogu da budem ovde sa tobom.“

„Tako je teško bez tebe. Ne znam da li mogu. Ponekad poželim da sam mrtva samo da bih ponovo mogla da budem sa tobom.“

„Sanela, pogledaj me. Ne smeš tako razmišljati. Mlada si, čitav život je pred tobom.“

„Kako da živim bez tebe? Vidim srećne parove i srce mi se iznova lomi. Vidim roditelje sa decom i ubija me što nismo stigli da osnujemo porodicu.“

Držao je ruku na njenom srcu. „Ovde sam, uvek sam bio ovde. Uvek ću biti sa tobom. Uvek ćeš me imati sa sobom.“

„Ostani ovde sa mnom. Ostani zauvek.“ Prošaputala mu je u uho.

„Ne mogu da ostanem, ali sam uvek sa tobom.“ Držao ju je, a ona se osećala sigurno i toplo u njegovom zagrljaju. Sela je i pogledala ga. Ispružila je ruku i dodirnula mu usne prstima. Bile su onakve kakvih se sećala.

Nasmejala mu se. „Ne idi, ne još. Vodi ljubav sa mnom. Moram da te osetim još jedan poslednji put.“

Sagnuo se da je poljubi. Položio ju je i pokrio joj usta svojima. Njegova ruka lutala je duž njenog tela, milujući je. Izvijala se od senzacija. Otkopčao joj je košulju i razdvojio je, otkrivajući njen crni grudnjak. Nije bio seksi, nije bio ništa posebno i bilo joj je krivo što se nije lepše obukla za njega. Milovao je jednu od njenih grudi i osetio kako joj se bradavica ukočila ispod materijala. Podigao je brus i odmah posisao tvrdu bradavicu, senzualno kako samo on zna.

Izvijala se pod njegovim dodirom: „Ohhhh dušo, Zorane moj… nastavi, molim te.“ Držala je njegovu glavu uz sebe, njegovu kosu među prstima. Njegova ruka se pomerila niz njen stomak. Zakikotala se i trznula jer je njegov dodir zagolicao njenu osetljivu kožu. On uvek ovako deluje na nju. Otkopčao joj je pantalone a zatim je zavukao ruku ispod gaćica i pronašao njen klitoris. Nežno ga je trljao.

„Uvek tako lako ovlažim sa tobom… nisam imala orgazam od kada si me napustio. Oseti kako sam topla dragi.“ Njegovi prsti su klizili duž njenog proreza dok je palcem zadirkivao klitoris. Zaljuljala je kukove dok ju je njegov dodir uznemiravao na najbolji mogući način. „Nemoj stati“, rekla je dok je spuštala pantalone i gaćice i skidala ih. „Pojedi mi pičku, molim te. Moram da te osetim. Sanjam svako veče tvoje usne…“

Osmehnuo joj se a ona se zakikotala dok su joj njegovi poljupci golicali stomak. Usisao je njen klitoris u usta kako bi mogao da izvrši pritisak na njega, a da je ne povredi. Njegov prst je skliznuo u njenu picu, njeno uzbuđenje je bilo osetno zahvaljujući curenju sokova. Lako je kliznuo unutra i ona je zastenjala. Njegov jezik je zadirkivao vrh njenog klitorisa, dok ju je tucao prstima. Nastavio je tako, zadirkivao je i mamio je sve dok joj se kukovi nisu podigli, i dok nije vrisnula.

Takav sočan perverzni krik dugo nije odzvanjao njihovom kućom. Od njega nije bila ni sa kim i nije ni htela. Nije se ni dotakla. „Sanela, dozvoli da ti dam nešto što ranije nisam mogao.“ Pogledala ga je i znala na šta misli.

„Da, molim te, ljubavi moja, daj mi svoj poklon“, rekla je sa ogromnim osmehom na licu.

Pomerio se i nežno je poljubio. Osetila je kako njegov jezik prolazi pored njenih usana, tražeći njen jezik. Uvek je voleo da svojim miluje njen jezik. Osetila je njegovu tvrdoću na svojim lepljivim nabreklim usminama, trebala ga je u sebi. Držala ga je u ruci, pulsirala je njegovim otkucajima srca. Ona ga je vodila do svog ulaza. Skliznuo je u nju, ispunivši je prvi put posle toliko vremena. Ponovo se osećala potpunom. Njena ljubav je ponovo bila sa njom, gde mu je i mesto.

„Ohh da dušo, daj mi svoju ljubav!“

Vodio je ljubav sa njom u divnom laganom ritmu, nežno, donoseći joj zadovoljstvo da se oseća celovito, makar na trenutak. Držala se za njega, ne želeći da ga pusti. Sada je bila u miru. Predivan tvrdi penis koji joj je donosio toliko sreće, sada je stimulisao njene vaginalne zidove, izazvavši nekoliko orgazama usput. Stenjala je, jecala, primala ga duboko, dublje… želeći poklon koji je toliko želela.

Nakon što joj je pružio zadovoljstvo, osetila je kako je njegova sperma ispunjava. Znala je da je on upravo započeo novi život u njoj. To nije bilo racionalno, ali je zaplakala suazama radosnicama.

****

Sanela je čula zvuk mobilnog telefona. Imala je nekoliko propuštenih poziva i poruka od Tijane. Bila je u svom krevetu, ušuškana ispod pokrivača.

****

Tijana je otvorila vrata i zagrlila Sanelu. „Srećan Božić!“ rekla je Sanela, dovoljno glasno da je deca čuju.

„Tetka Sanelaaa!“ – povikali su i pojurili na nju. Kleknula je da ih zagrli. „Srećan Božić i Srećna Nova, vragolani mali. Deda Mraz je greškom vaše poklone ostavio u mojoj kući. Zamolio me je da vam ih donesem.“

Sanela ih je posmatrala sa osmehom. Dok su se klinci igrali, Tijana i Sanela su sele da popiju kafu. „Šta se dogodilo sinoć? Očekivala sam te, nisi ni odgovorila na poziv. Iskreno, malo sam se zabrinula. Znaš da ne želim da ti se mešam u život, ali molim te barem na poruku odgovori.“

„Spremala sam se da dođem ali nisam se osećala najbolje. Volim decu i nisam htela da propustim Badnje Veče, ali sam se uspavala. Kad sam se probudila, bilo je kasno.“ – polako se primakla Tijani i nastavila u tišem tonu. „Nešto me je probudilo. Čula sam zvuk u kući.“

„Šta!? Kakav zvuk? Šta se dogodilo?“

Sanela je držala Tijanu za ruku, „Ma ne brini se, u redu je, ništa loše.“

„Ništa loše? Pa pričaj mi.“

„Čula sam nešto i kada sam ušla u dnevnu sobu, videla sam ga.“

„Koga si videla?“

„Kako koga? Videla sam Zorana. Mog Zorana.. našeg Zorana! Stajao je pored jelke i podešavao ukrase. Znaš kako je uvek nešto ‘popravljao’ svaki put kada bi prošao pored jelke. Kada se okrenuo i nasmejao mi se, onesvestila sam se. Li kada sam otvorila oči – bila sam u njegovom zagrljaju. Tijana, ON je bio tamo.“

Tijana ju je gledala, uzela gutljaj pića i pročistila grlo. „Sanela, uozbilji se, ovo što pričaš je ludilo. On nije mogao biti tamo. On je preminuo, lično smo ga sahranile pobogu.“

„Slušaj, znam kako zvuči, ja prva ne bih verovala da mi neko kaže. Ali on je bio tu. Mnogo mi je nedostajao i vratio se. Ne mogu to da objasnim, ne želim da te ubeđujem – ali to je bio Zoran.“

Tijana je prišla i zagrlila je. „Ohh dušo moja, i meni moj bata mnogo nedostaje.“

Sanela se odvojila od nje i rekla: „Ja nisam luda. Bio je tu“, mirno je objasnio Sanela. „Ima još nešto – Vodili smo ljubav! I dao mi je najbolji poklon koji sam ikada mogla da tražim. Dao mi je dete.“

„Dete?“

„Da, dete. Začeo ga je u mojoj materici. Znam da jeste, već to osećam.“

Tijana više nije znala šta da kaže. Bila je zabrinuta za Sanelu. Nije se dobro nosila sa Zoranovom smrću, a ovo je izgledalo kao poslednja kap. Ali Sanela je izgledala srećno.

****

Godinu dana kasnije, Božić se bližio, Sanela je završavala dekoracije. Kuća je bila prepuna sijalica, ukrasa, i raznih drugih dekorativnih detalja. Prošla godina je bila veoma uspešna za nju. Prisetila se prethodnog Božića i osmehnula se sećanju da joj je ljubav došla. Osetila je dodir na svom obrazu. Znala je da je on tu sa njom. Suza joj je skliznula niz obraz i obrisala ju je sa lica kada je čula tihi dečiji plač. Okrenula se na zvuk i pružia ruku.

„Zdravo slatki moj. Kako si spavao?“ Podigla ga je i privila uz sebe. Spustila je pogled na svog sina koji je bio isti otac. Nasmejao joj se, a njeno srce se istopilo od sreće. Konačno je imala ono što je želela sa svojim mužem, i nije mogla biti srećnija.

Kraj.