Božić i Sisata Spremačica 1. Deo
Stefan se ponovo našao poslednji u firmi, u svojoj kancelariji. Bila je to još jedna duga noć, i Božić se brzo približavao, ali je morao da završi prodajni predlog. To je bio ogroman i bitan posao i mogao je da dobrano zaradi svoj bonus za sledeću godinu. Sve će to na kraju vredeti, rekao je sebi.
Njegova devojka, Branka, stalno mu je kukala i kenjala zbog dugih radnih noći. S druge strane, ona ga je silno forsirala tokom cele godine da prihvati to unapređenje. Stefan je uzdahnuo; sezona praznika nije trebalo da bude ovako stresna.
Upoznao je Branku na fakultetu i počeli su zajedno živeti nakon što su diplomirali. On je bio sportista i frajer na faksu, a ona ambiciozni model; svi su verovali da im je suđeno da budu zajedno. Branka je bila u nekoliko časopisa, ali je bila daleko od poznate i prihod joj je bio minimalan.
Bila je neverovatno lepa ali često se pitao da li je vredna njenog stalnog prigovaranja i opsednutosti novcem. Znao je da će mu taj teški projekat doneti unapređenje i skinuti mu je sa njegovih leđa. Jedna dobra stvar kod kasnog boravka u kancelariji bila je ta što je tu bila i spremačica.
Zvala se Nada i bila je u ranim pedesetima, ali je izgledala mnogo mlađe. Ušla je kao i uvek tačno u sedam sati i uvek ga je dočekivala sa širokim osmehom i vedrim pozdravom. Imala je tamnu kosu bez traga sede, bila je prijatno punačka i veoma sisata. Stefan je odmahnuo glavom i tiho zamerio sebi jer je primetio njene grudi. Mora da me posao sustiže, pomislio je.
Kada je bilo blizu 21h, Stefan je odlučio da je vreme za polazak pošto je proveo četrnaest sati na radnom mestu. Obavezno se javio Nadi i rekao joj laku noć; to je bio deo njegove rutine. Bila je toliko prijatna da je to obično bio vrhunac njegovog dana.
„U redu Nado, odlazim polako. Želim ti sjajnu noć“, rekao je.
„Oh, hvala vam, gospodine Zorić. I vi takođe“, rekla je, široko mu se osmehujući.
Njen glas je imao specifičan njemu ne prepoznatljiv naglasak, što je smatrao vrlo seksi.
„Molim vas, zovite me Stefan, i hoću“, odgovorio je.
„U redu onda. Laku noć, Stefane. Sretan Božić“, rekla je, a onda je Stefan izašao kroz vrata i krenuo kući ka Branki.
Dok je ležao u krevetu oporavljajući se od vrućeg seksa sa svojom devojkom, Stefanove misli su se okrenule kancelariji i Nadi čistačici. Pitao se da li bi joj trebao nešto pokloniti za Božić ove godine. Bio bi to lep gest i sigurno je zaslužila za sav naporan posao i koliko je prijatna. Dok je razmišljao o idejama za poklone, Stefan je čvrsto zaspao.
Nedelju dana pre Božića sezona praznika bila je u punom jeku. Svuda je bilo ukrašenih jelki i venaca, a božićna muzika se širila iz svake prodavnice i zgrade koje je Stefan prolazio na putu do kancelarije. Zaustavio se u maloj prodavnici suvenira nekoliko blokova od svoje zgrade i počeo hodati prolazima tražeći nešto što bi Nadi moglo da se svidi.
Kad je preko zvučnika krenula melodija, shvatio je da je često čuo Nadu kako pevuši istu melodiju dok je čistila kancelariju. Stefan je pronašao malu muzičku kutiju koja je sedela na šalteru blizu registra. Bio je označen kao „Krcko Oraščić“. On ju je bolje pogledao, primetivši kako je to bila fino detaljno i lepo urađena muzička kutija.
Nada bi to volela, odlučio je. S druge strane, njegova devojka Branka to bi mrzela. Ako nije imao dizajnersku etiketu, onda to nije vredelo imati.
„Da li biste voleli da je upakujemo kao poklon?“ – upita ga službenik.
„Da može, hvala“, rekao je Stefan sa osmehom.
Nekoliko minuta kasnije, Stefanu je muzička kutija bila umotana u predivan ukrasni papir sa mašnicom i krenuo je prema kancelariji. Stavio ju je donju fioku svog stola i počeo sa poslom. Bilo mu je drago igrati se Deda Mraza.
Bio je to još jedan dugačak dan prepun marketinških sastanaka. Stefan se nije mogao setiti kada je bio toliko zauzet tokom praznika, ali je bar imao posao, pa se nije žalio. Trebalo je da bude još jedna kasna noć, pa je pozvao Branku i obavestio je ga ne čeka jer će doći kasno. Rekla mu je da je to u redu i da ide sa devojkama na njenu kancelarijsku prazničnu zabavu.
Nerviralo ga je što ona nije ni spomenula zabavu, a kamoli da ga je pozvala, ali zaključio je da je bilo dobro da se i ona malo zabavi i poije, manje će mu zvocati. Svakako nije želeo da se druži sa gomilom ljudi koje nije poznavao. Bila je to još jedna stvar koja ga je nervirala kod Branke. Nije se uklopio u njene prijatelje i saradnike koji se bave manekenstvom i činilo se da joj je neugodno zbog toga. Nije da je loše izgledao ili nešto slično, čak je išao i u teretanu, kad je imao vremena.
Kad je završio razgovor, proverio je kalendar da vidi za kada je zakazana njegova kancelarijska fešta. Bilo je dogovoreno za Badnje veče. Zabeležio je vreme i datum u svom ličnom planeru, a zatim se vratio svom poslu. Tokom večeri, Stefan je čuo poznate zvukove noćnog čišćenja i bacio pogled na sat.
Bilo je malo iza sedam sati. Nasmejan, otvorio je donju fioku radnog stola i izvadio paket koji je kupio ranije tog jutra. Zatim je izašao iz svoje kancelarije tražeći Nadu. Bila je u recepciji čistila slike. Pevušila je u sebi i nije primetila kako Stefan stoji i gleda je. Na sebi je imala pripijene farmerke koje su zaista isticale njene pune, široke bokove i dok se protezala do vrha slika, njegove oči su se podigle prema njenim velikim grudima naprežući se uz belu bluzu koju je uvukla u farmerke. 
Osetio je malo komešanje u gaćama dok je stajao i gledao je. Stefan je odmahnuo glavom i pročistio grlo. „Nado?“ upitao. Nada je zaustavila uklanjanje prašine i okrenula se.
„Zdravo gospodine … mislim, Stefane“, rekla je sa osmehom.
„Mrzim da vam smetam dok radite“, rekao je.
„Oh, nikad mi ne smetate“, odgovorila je. Stefanu se učinilo da je otkrio blago rumenilo u njenim obrazima.
„Doneo sam vam nešto za Božić“, rekao je i pružio kutiju.
„Za mene?“ – pitala je Nada s nevericom.
„Da“, odgovorio je Stefan. „Možete ga otvoriti sada ako želite,“ Nada je pružila ruku i uzela poklon. Stefan je primetio da joj se oči suze.
„Gospodine … oću reći – Stefane“, rekla je, puna emocija. „Ovo je jedna od najlepših stvari koje je iko ikada učinio za mene.“
„Oh, sumnjam u to. Skroman poklončić. Slobodno, otvori“, rekao je, osećajući se pomalo posramljeno.
Možda ipak nije trebalo da joj kupi poklon. Nada je sela na jednu od velikih stolica u predvorju i razmotala poklon. Kad je izvukla muzičku kutiju, zadrhtala je.
„Stefane, ovo je zaista prelepo. Nisi trbao zaista… Ne znam šta da kažem“, rekla je Nada, a zatim je ustala i snažno ga zagrlila.
Stefan to nije očekivao i nespretno je uzvratio zagrljaj. Uživao je, međutim, u osećaju njenih ogromnih grudi prignječenih o njega, a njen parfem bio je neverovatan. Stefan je počeo donijati erekciju.
Srećom, Nada je prekinula zagrljaj i odstupila pre nego što je primetila. Da li je brzo pogledala dole kad se odmaknula? – Pitao se Stefan.
„Puno vam hvala“, rekla je.
„Moje je zadovoljstvo. Zaista mi je drago što vam se svidelo“, odgovorio je.
„Ali… ja vama nisam ništa donela“, rekla je grizući usnu.
„Nema potrebe zaista“, uveravao ju je nakon čega je usledila kraća pauza i tišina.
„Pa.. bolje da se vratim na posao“, rekla je Nada, i dalje se stidljivo smeškajući.
Uzela je muzičku kutiju i ukrasni papir i krenula niz hodnik. Stefan se vratio u svoju kancelariju i odradio još nekoliko minuta posla pre odlaska. Pre izlaska, pronašao je Nadu i iskreno joj poželeo ugodno veče.
KRAJ 1. Dela
Preporučujemo da pogledate i sledeće:
