Bežanje sa Bratom u Novi Život 1. deo
Znala je da on odlazi. Oni su o tome detaljno razgovarali tokom prošle godine. Ali sam taj trenutak je bio težak za nju. Dejana, njegova mlađa sestra, izrazila je želju da završi srednju školu u njihovom rodnom gradu. Sa 18 godina, želela je da završi školu sa prijateljima sa kojima je odrasla. Goran je rekao da je to u potpunosti na njoj i da će podržati svaku njenu odluku.
Kada je konačno došao taj dan, ona je otrčala i uskočila na suvozačko mesto njegovog opela, sa jednim rancem na leđima. Bio je šokiran i iznenađen. „Povedi me sa sobom bato!” Molila je.
„Ali zar nisi rekla… mislio sam da…“ počeo je ali ga je prekinula.
„Znam. Predomislila sam se. Ne mogu… idemo zajedno.” Ona se izjasnila sa suzama u očima.
Odrastanje sa njihovim roditeljima je bilo čudno i često neprijatno. Dok su odrastali, morali su da idu na razne religijske kampove svakog leta. U njihovoj kući se vera svakodnevno izučavala i zabranjivala im mnoge stvari koje su se smatrale „nemoralnim“. Beskrajne crkvene službe. Noćno čitanje Biblije kod kuće. A postajalo je sve teže i fanatičnije tokom godina.
Svaka druga reč iz maminih usta bila je citiranje iz svetih spisa. Religijsko uverenje je bilo jedno, ali mama i tata su bili ogromni fanatici. Goran je sa svojih petnaest godina počeo da shvata da njegov život u kući nije „normalan“. I Dejana je to ubrzo shvatila. Hteli su da se druže sa prijateljima, da idu na ljubavne sastanke, da rade stvari kao i svi drugi koje su poznavali van crkve. Ali odgovor roditelja je uvek bio “ne, nisi spreman”.
Goran je završio kurs iz programiranja. Radio je pola radnog vremena, usput je učio i uspeo je da skupi novac za malu opel korsu. Uštedeo je nešto malo novca, i čim se ukazala prilika i kad je stigla ponuda iz jedne IT kompanije – prihvatio je. Sama firma je bila na drugom kraju zemlje, ali odmah je odlučio da iskoristi tu priliku. 
Goran je bio mršave građe, čak je bio i predmet sprdnje u srednjoj školi zbog svog tela. Tako da je počeo da ide u teretanu i poprilično se popunio u narednim godinama. Dejana je, sa druge strane, od samog početka bila slatka beba, koja je postajala sve lepša kako je odrastala. Tamna talasasta kosa, prelepe smeđe oči prošarane zlatom, i figura koja je privlačila pažnju svih momaka u školi. Čak je i Goran morao sebi da prizna da je njegova sestra sa čvrstim grudima i zdravim bokovima veoma atraktivna.
„Šta se desilo pa si se predomislila?” – pitao je Goran posle minut-dva vožnje kropz selo prema autoputu.
„Još jedno od onih biblijskih predavanja za koje me je prijavila. Preterala je! Ja ne mogu više!“ Dejana je odgovorila.
„Ma prošla si to mnogo puta. Šta je sada drugačije?“ istakao je Goran.
„Da, jesam – ali ne sama! Uvek si bio tu sa mnom. Bukvalno sam dobila napad anksioznosti i mama mi je rekla da odem u svoju sobu. A ja čim sam te videla kroz prozor, skupila sam osnovne stvari i iskočila.” Dejana je objasnila.
„Slušaj, ako se predomisliš i želiš da te vratim…“ počeo je Goran.
„Ne! Ne želim da se vraćam. Osećam da je ovo ispravna stvar za mene.”
Goran je prihvatio sestrinu želju i nastavio je vožnju. Nakon nekoliko sati, ona je zaspala pored njega i izgledala je neverovatno, spavajući čvrsto i spokojno. Goran je osećao toplinu njenog tela pored sebe, a njen miris bio je tako mekan i sladak. Bila mu je potrebna jaka snaga volje da zadrži pogled na put.
**
Sunce je izlazilo iznad horizonta dok su silazili sa autoputa. Nakon što su sipali gorivo, našli su lepu restoran u domaćinskom stilu i otišli na doručak. Kafa je bila lepa i jaka, a hrana masna i ukusna. „Planirala sam da pobegnem od kuće, znaš.” Dejana je rekla između zalogaja.
„Nisam znao, ali nisam iznenađen. Što sam više vremena provodio u školi, sve sam više postajao svestan svega što sam propuštao, samo da bih usrećio mamu i tatu.“ Goran je priznao.
„Znam. Osećala sam se kao da sedim na buretu baruta, znajući da će eksplodirati, samo nisam znala kada.” priznala je Dejana, uzevši gutljaj soka od pomorandže. „U svakom slučaju, i ja sam štedela novac.” Nasmešila se.
Nastavili su svoje putovanje uz pesmu i osmehe na licima.
Mogli bi da uzmemo sobu, počinjem ozbiljno da smrdim, treba mi kupka.” – predložio je Goran.
„Zvuči kao dobar plan.” Zevnula je, praveći grimasu.
Iznajmili su najjeftiniju sobu koju su mogli. Malo je smrdelo na dim cigarete, ali su barem čaršavi bili čisti. Čim su ušli u sobu, Dejana je najavila da će oprati odeću na brzinu, dan je bio lep i topao tako da bi se veš brzo osušio. Goran je uzeo svoj kofer iz automobila. Kada se vratio, stvorio je malu promaju tako da su se vrata kupatila polako otvorila. Goran je mogao da vidi sestrina leđa dok je ribala odeću u kadi. 
Goran se zagrcnuo videvši je tako polu golu u svom slatkom belom donjem vešu. Ruke su mu se tresle dok je stavljao kofer u podnožju kreveta. Otvorivši ga uzeo je čistu majicu, a prljavu je bacio na pod pored nje. Poskočivši od šoka, zgrabila je majicu i zalupila vrata kupatila.
Kada je izašla, imala je na sebi staru dugačku majicu koja se završavala na gornjim delovima butina. Goran je bio u krevetu, pa je ona stidljivo kliznula pored njega, delikatno balansirajući na drugoj ivici. Odlučili su da malo dremnu pre nastavka putovanja. Prvih sat vremena su se okretali nervozno i samosvesno. Na kraju su se ipak uspeli opustiti i zaspati.
**
Goran se prvi probudio i otkrio da su se tokom noći oboje pomerili ka sredini kreveta. Njena majica se podigla i njene gole noge su se pritiskale uz njegovu butinu. Trudio se da se ne pomera i samo je uživao u osećaju njenog tela uz njegovo. Naravno, bilo je pogrešno, bilo je apsolutno nemoralno… ali bilo je tako dobro i udobno.
Nakon par minuta je postao svestan da je i ona budna, verovatno je bila već neko vreme. Leškarili su tako još dobrih pola sata, mazeći se pre nego što su odlučili da je vreme da se vrate na put. Vožnja je bila neočekivano mirna i tiha. Delovali su smireni ali istina je bila da su unutar sebe osećali veliku nervozu.
Goran, kao stariji i zreliji, prvi je priznao: „Bilo je lepo deliti krevet, kao kad smo bili deca. Drago mi je da si pošla sa mnom…“
„I meni je drago. Osećam se tako sigurno i bezbedno kada sam sa tobom. Uvek si bio tu za mene.” tiho je odgovorila Dejana.
Goran je odradio većinu vožnje, a Dejana je stalno menjala radio stanice tražeći nešto zanimljivo. U sledeć brdovitom gradu dočekala ih je ogromna mećava i oluja. Imali su vremena jer je posao trebao da krene tek za nekoliko dana, tako da nisu želeli da rizikuju vožnju u nemogućim uslovima. Pritom, Dejana je oduvek mrzela i plašila se grmljavine.
„Bato, ništa se ne vidi od kiše? Molim te da uzmemo sobu negde, opasno je.” molila je Dejana.
„Apsolutno… to je oslična ideja. Deluje mi da nevreme pojačava.” Odgovorio je bez oklevanja.
Našli su motel i nakon što su se raskomotili, oboje su se instinktivno ušuškali u krevet. Pustili su neki film na TV ali Dejana nije mogla da se smiri, mrzela je grmljavinu. Tako da se malo po malo približavala, sve dok nije obuhvatila svojim nogama njegovu butinu i privila se uz njega.
„Jesi li ikada bio sa devojkom?” prošaputala je kao grom iz vedra neba. Goran je ćutao, zbunjen njenim pitanjem. „Mislim u školi ili kampu ili ne znam ni ja…”
„Nisam Dejana. Tata i mama bi me ubili kada bi uradio tako nešto. Zašto pitaš?”
„Poslednjih nekoliko kampova za proučavanje Biblije. Bila je grupa njih koji su se iskradali i išli niz stazu kroz šumu do jezera. Tamo su pušili ono… Sećaš se?” Ona se prisetila.
„Da, osetio si miris sve do naših “muških“ šatora. Nadzornici kampa su morali da znaju za to.” odgovorio je Goran. 
„Čula sam glasine o tome šta se dešavalo. Mislim da je neko od osoblja kampa bio uključen u sve to.” Dejana je rekla.
„Nikad mi nisi to rekla… ali nisam iznenađen. Neki od njih tamo su baš bili divlji i nemoralni.” prokomentarisao je Goran.
„Drago mi je što ti nikada nisi bio deo te scene.” – nasmejala se Dejana.
„A ti? Jesi li ikada bila sa nekim momkom?” upitao je Goran.
„Ne. Bilo je prilika, mislim… mogla sam ali… nisam.” Dejana je priznala.
Goran je bio iznenađen ali i ponosan na sestru koja je “odolela đavolu“, kako je to govorila njihova majka. Neko vreme su oboje ćutali dok se Dejana nije nagnula i lagano poljubila brata u usne i snažno stegnula noge i ribicu uz njegovu nogu. „Volim te bato.“
„Volim i ja tebe.“
Kraj 1. Dela
Preporučujemo da pogledate i sledeće:
1 thought on “Bežanje sa Bratom u Novi Život 1. deo”