Oralni trening
Lagano ali odlucno koracam ka najmracnijem delu parka gde se udobno smestam u svoju predatorsku pozu. Sedam lagano rasirenih nogu, tek toliko da nagovestim kolika zver preti iz okrilja mog medjunozja.
U daljini primecujem prijatnu siluetu kako mi se priblizava. Obradujem se kada shvatim da mi prilazi mlad momak, srazmernih oblina, muskih ali neznih crta lica, punih usana i podatnog pogleda. Dok prolazi pored mene, hvatam njegov pogled koji je na kratko fiksirao moje medjunozje. To je pogled visokog napona koji hrani moj ego i rasplamsava perverznu mastu. Pogled koji sam toliko puta vec video na licima svojih vernih podatnika.
Momak bespogovorno prati tok moje neverbalne komunikacije, prilazi mi i uctivim ali drhtavim glasom pita da li je slobodno. Narocito me uzbudjuje ta prirodna submisivnost koju posebno volim da zloupotrebljavam na obostrano zadovoljstvo.
Pustam ga pored sebe i odlucno stavljam njegovu neznu ruku na svoj topuz. U tom trenutku gotovo da mogu jasno da cujem te ubrzane otkucaje srca. Cutimo. Drhti. Traje. Drzim ruku. Uzivam u igri. Prvi put prekidam tisinu svojim dubokim glasom koji ga je trgao:
– Mislis li da ces moci da izdrzis?
Umesto odgovora cujem ubrzano disanje i nekontrolisano gutanje pljuvacke jer obojica odavno znamo odgovor.
Lagano ustajem i stajem tik ispred njega. Uzivam dok posmatram te zenice koje se sire, to lepo lice koje naglo crveni i otvara se ka neizbeznom.
Smirenim pokretima oslobadjam svoju batinu, pred kojom momak kleci okamenjen, poluotvorenih usta. Nasladjujem se tim prizorom.
– Otvori!
Momentalno poslusa. Vrh buzdovana naslanjam na punacke, mekane usne koje lagano i samouvereno probijam.
Njegov pogled se na trenutak menja, verovatno zbog ukusa osusenog vaginalnog sekreta sa kojim volim da razmazujem svoje nove poslusnike.
Idem dublje… Istrazujem mogucnosti. Na kratko prekidam nasu igru kako bi je neometano nastavio na skrovitijem mestu.
– Spusti se dole i otvori sirom usta!
Momentalno kleci ispred mene sirom otvorenih usta dok se lagano pridrzava za moje butine. Ovoga puta se grubo zarivam u grlo. Duboko. Opet ispitujem granice. Zagrcnuo se ali prihvata stoicki. Ne odustaje lako. Talentovan je i zelim da ga ozbiljno treniram. Sada nastavljam polako da se probijam, dajuci mu ovaj put detaljne instrukcije. Dah, ugao, gutanje, zevanje… Sve po preciznom algoritmu i u tacno odredjeno vreme. Sa velikom mukom me prima celom duzinom dok pazljivo prati moja uputstva. Nije lako. Dobar je djak.
Nakon sat vremena intezivne vezbe, konacno neometano ulazim do kraja i ostajem zaboden. Pokusava da se odmakne ali mu ne dozvoljavam! Njegovo grcanje cini moj buzdovan jos vecem i tvrdjim. Dugo traje. I dalje grca. Kada vise stvarno ne moze da izdrzi, naglo ga pustam i dozvoljavam mu da dodje do daha. Kroz trenerku vidim da je jako uzbudjen ali mu ne dozvoljavam da se dodiruje. Moli me. Ne dopustam! Moli me da odmori vilicu.
Kao odgovor na to, nastavljam trening drzeci ga za njegove ruke koje su iza glave. Svaki put ostajem sve duze i duze. Ne zurim, polako se zabijam. Sporo ali vrlo odlucno. Dajem mu novi zadatak – konstantni kontakt ocima, cak i dok su moja jaja cvrsto pripijena uz njegovu bradu. Posle mnogo pokusaja konacno uspeva. Hvalim ga i ohrabrujem dok ga grubo drzim za potiljak, nezno mu brisuci suze drugom rukom koje se refleksno pojavljuju. Muci se, gusi, ali vidim da je zeljan i zeli da istraje.
Postajem sve beskrupulozniji. Menjam tempa. Pocinjem nemilosrdno da se zabijam dok tup zvuk mojih teskih muda odzvanja o njegovu bradu. On jeca, grca, stenje, cvili, balavi, suzi, ropce…Pocinje da se trese, i dok su mu ruke prema mojim strogim uputima sve vreme iza ledja, primecujem veliku fleku na prednjoj strani njegove trenerke – bez ijednog jedinog dodira!
Zariven do daske zahtevam da mi zdrelom izmasira glavic, a zatim krajnje ozbiljnim tonom mu saopstavam da ne zelim ni jednu jedinu kap da vidim van njegovih usta. Mumlajuci klima glavom, a ja grubo nastavljam tamo gde sam stao. Uskoro izlivam potoke semena u njegovo grlo koje bez problema prima sve do poslednje kapi. U tom polozaju ponovo ostajem dugo. Nije los za prvi put. Dok iscuclava poslednje ostatke tecnosti iz mog buzdovana, ocenjujem njegov malopredjasnji rad koji sa paznjom upija. Radicemo na tome… Moli me da ga ispunim i otpozadi. Umesto toga ga grubo hvatam za kosu i postavljam ponovo ispred mene da kleci.
Nemo me posmatra dok mu moja batina vec uveliko siri grlo.
– Veceras ne! Ali do zore imamo jos dosta vremena za nove oralne lekcije.
Nije bio u mogucnosti da mi bilo sta odgovori, ali su njegove okice zadovoljno caklele tik do mog nezasitog palamara.
Ponovo uzivam u zvucima grcanja razmisljajuci o novim zadacima…
Preporučujemo da pogledate i sledeće:
