Prvi dan vikenda
Ne volim kad pripovedači počinju svoju ispovest rečima: „Bilo je to jednog letnjeg dana…“ – ali, ja nemam izbora: to je bio zaista vraški topao letnji dan.?
Avgust se bližio kraju i početak poslednje srednjoškolske godine je bio na pomolu. Rešio sam da posetim prijatelja iz detinjstva koji se nedavno preselio u predgrađe sa porodicom. Odrastali smo zajedno, u istoj ulici, kuća do kuće, delili igre, školske obaveze, pa, bogami i poneku tuču… I devojke smo želeli da delimo, ali nam nekako, još uvek, nije išlo.
Njegov otac, par godina ranije, ode za Italiju i posle nekog vremena se vrati sa novcem; prodali su kuću u susedstvu, podigli kredit, i izgradili predivnu, modernu, vilu okruženu baštom u lepom predgrađu.
Kada bi zakasnio na poslednji autobus, Srđan bi ostajao kod nas da spava. Mene su, opet, često pozivali da provedem par dana kod njega, u toj, predivnoj kući. Naše druženje se nastavilo, kao da i dalje živimo „na par koraka“ jedan od drugog!
Gume bicikla su se lepile za vreli asfalt a ja sam uporno okretao pedale uzbrdo razmišljajući o vikendu koji dolazi. Predgrađe se pretapalo u livade, šume, žitišta… Prostor, širina i – sloboda… Tamo je sve bilo lepše nego u centru grada… Lepše je mirisalo.. Naročito se dobro spavalo na tom svežem vazduhu…
Za znojavim leđima ostajao je siv, usijan beton grada, a kroz treperenje vazduha otvaralo se zelenilo sa po kojom kućom i baštom duž trase puta.
Kapi znoja su curele niz obraze a telo gorelo od napora. Kada sam prešao mostić, predamnom je ostala još samo ravna deonica, mada se činila nesavladivom poput uspona na sam Mont Everest.
Konačno evo me pred kapijom, na odredištu. Bez daha, otirući čelo nadlanicom, naleteh pravo na Srđanove roditelje baš u trenutku kada su izlazili iz dvorišta. Zatvorih kapiju i pustih bicikl da padne na asfalt.
– Dobar dan – pozdravih učtivo, boreći se da nekako dođem do daha.
– Ej, Marija, vidi ko nam je stigao – osmehnu se njegov, uvek namrgođen i ozbiljan otac.
– Dobar dan – ponovih još jednom kada se na vratima, iza njegovih širokih leđa, pojavi Srđanova mama, žena u ranim četrdesetim, crnokosa i plavooka. Izuzetno atraktivna. Radila je kao sekretarica u jednoj velikoj firmi a ja sam je smatrao najseksipilnijom od svih majki mojih drugova.
Ona napravi nekoliko koraka prateći muža a onda se na kapiji okrete kao da je nešto zaboravila da kaže:
– Znala sam da ćeš doći. Srđan mi je rekao. Spremila sam i ručak i večeru za obojicu… U frižideru vam je…
Stajao sam na istom mestu, kraj odbačenog bicikla zadihan i premoren od vožnje kroz vreli vazduh ali hormone nisam mogao da kontrolišem lako. Pogled mi je prelazio preko njenog zrelog tela, preko tanke i tesne letnje haljine. Više puta se događalo da masturbiram zamišljajući baš nju, njene čvrste noge, oble grudi, još uvek ravan stomak… Uvek sam pred orgazam prizivao sliku njenog hoda, na štiklama visokim i tankim. Valjda zbog tih fantazija svaki put u njenom prisustvu palilo se zvono za uzbunu a i ja sam sav „zvonio“, pokušavajući da se savladam i ne pokažem šta se to krije iza pristojnosti dobro vaspitanog komšijskog deteta.
– Za oručak se snađite sami – smejao se, dalje, Srđanov otac, gladeći brkove – Mame ponekad i ne moraju da budu tu… Zar ne dušo?
Odlazili su na neko venčanje a onda u posetu Srđanovoj baki koja živi u drugom gradu.
Ispratio sam ih a potom zašao u senovitu baštu. Srđana nije bilo tamo da me dočeka. Obzirom da smo bili vrlo bliski, u njihovom domu sam se osećao i ponašao kao u sopstvenom. Otvorio sam vrata i ušao, spustio ranac na čiviluk i krenuo uz stepenike. Tišinu je remetio samo zvuk mlaza vode iz kupatila. Lako sam kucnuo o vrata kupatila i pokušao da ih odškrinem – zaključano.
– Ej, stigao sam!
– Jesu li matori otišli? – pitao me Srđanov glas.
– Jesu!
Ključ se okrenuo u bravi iza mojih leđa dok sam odlazio do kuhinje da potražim nešto hladno za piće.
Vratio sam se sa flašicom hladnog soka i ponovo pritisnuo kvaku u nameri da i Srđanu ponudim koji gutljaj.
Ono što sam tog trenutka, dok su se vrata još otvarala, video – sledilo me je: moj prijatelj je stajao u kadi, licem okrenut tušu čija je ručka bila okačena o zid, a ud mu je bio uspravljen, koso naviše. Obuzeo me je stid. Brzo sam zatvorio vrata za sobom i zastao, još uvek, zbunjen.
– Sačekaj me malo! – dopirao je do mene Srđanov glas izdaleka.
– Molim?
Mlaz vode je pravio buku tako da se reči nisu najbolje razaznavale.
– Otvori vrata da možemo da pričamo, neću da prekidam tuširanje skoro… Napolju je pretoplo…
Ponovo sam stisnuo kvaku. Bilo mi je neprijatno zbog Srđanove erekcije na koju sam slučajno nabasao, ali je nekakva čudna radoznalost, ipak, pobedila.
Kada sam otvorio vrata ponovo, slika je opet bila ista: stajao je licem okrenut tušu a ud mu je, učinilo mi se to, još više stremio u vis. Napravio sam mahinalno korak nazad, ostavljajući vrata otvorena, ovog puta.
– Dobro je da si došao. Imam nešto vrlo interesantno da ti pokažem…
Iako sam već zakoračio u Srđanovu sobu, odmah tu do kupatila, slika njegovog uzdignutog kurca mi je i dalje plamtela u svesti. Uplaših se kad videh da je i moj u nekakvom polu nadraženom stanju. Moglo je to biti zbog nedavnog susreta sa njegovom mamom i pogleda na njeno jebizovno telo. Verovatno mi se nadigao zbog zrele poželjne žene koju sam sreo na vratima pre par trenutaka… Trebalo je da savladam misli i da ih isključim…
Ali, i bez učešća moje volje, slika uzdignutog Srđanovog kurca je počela da smenjuje sliku tela njegove mame. Kako je ta slika narastala i izoštravala se, tako sam dobijao sve jaču erekciju. Više se nije mogla sakriti kroz tanak materjal kratkih pantalona koje sam imao na sebi.
– Ima li šta novo u gradu – pitao je Srđan nonšalantno, kao da ne zna šta sam video?
– Ništa posebno – odgovarao sam mehanički a u glavi je počinjalo da mi bubnji.
– Šta je sa Nacom?
– Nisam je video sinoć…
– Baš je dobro parče – njegov glas je menjao boju u lako promuklu…
– Da – nisam znao šta bih drugo rekao, uostalom to i jeste bila istina.
– Šta misliš: kara li je onaj? – propitivao me Srđan dalje.
– Ne znam! Verovatno…
– Mmmm, i ja bih voleo da je karam… – glas mu je sada zvučao još promuklije.
Učinilo mi se da je i zastenjao. Da on to možda ne… ? Misao se uobličila u novu sliku a radoznalost više nije mogla da se strpi: ustao sam sa kreveta na kome sam sedeo i na vrhovima prstiju primakao se odškrinutim vratima kupatila.
– Mmmmmm – dolazilo je sada jasnije i ja više nisam mogao da se uzdržim a da ne pogledam unutra.
Provirio sam oprezno. Srđan je i dalje stajao na sredini kade. U levoj ruci je sada držao ručicu tuša usmerenu na nabrekli glavić a desnom je, u sporom ritmu, prevlačio kožicu preko njega. Gledao sam hipnotisan to nago muško telo koje pred mojim očima radi ono što sam i sam često radio, ali – tajno.
Ne znam koliko sam vremena tako zurio u njega dok se nije okrenuo u mom pravcu. Pokušao sam da, kao krivac, uzmaknem ali mi Srđan pokretom glave dade znak da uđem. Za trenutak sam se kolebao, no moj napaljeni kurac je želeo da vidi više i – uđoh zatvarajući vrata za sobom.
– Znam da i ti radiš isto – govorio je Srđan a ja nisam mogao da vidim ništa drugo osim njegovog kruca ispred sebe.
– Da… – odgovorih smušeno…
Dok mi se obraćao nije prekidao svoju igru. Sada je i telo je počelo da mu se kreće u ritmu pokreta ruke. Kružio je mlazem tuša po glaviću koji je neprestano i brzo izvirivao iz stisnute pesnice. Prišao sam bliže. Kapljice raspršene vode su počele da padaju i po mojoj koži.
– Nisam mogao da izdržim. Jedva sam čekao da matori odu. Sanjao sam Nacu pa sam se probudio i više nisam mogao da ga spustim… – ispovedao mi se prijatelj. Onda je za trenutak zastao – A što mi se i ti ne pridružiš?
Oči nisam mogao da odvojim od njegovog kurca. Nije bilo šanse da kažem: ne! Otkopčavao sam kaiš pantalona kad mi on namignu:
– Kapija. Idi i zaključaj je. I ulazna vrata… Dok si još obučen…
– Hoću – odustadoh od raskopčavanja a onda iz mene provali – ali nemoj da svršiš dok se ne vratim!
– Ne brini! Sačekaću te… Zajedno ćemo… Samo: požuri!
Izašao sam iz kupatila i na polovini stepenika koje sam preskakao, shvatih: kurac mi je toliko napet da već viri iz pantalona. „Kako ću ovakav kroz baštu i do puta?“ Zgrabim kišni mantil Srđanovog oca, i sjurim se da sve pozaključavam.
U tri skoka sam bio nazad. Srđan je i dalje drkao a telo mu se sve jače ljuljalo napred-nazad. U sekundi sam bio bez ičeg na sebi i stajao u kadi naspram njega. Naspram njegovog dignutog kurca…
Radoznalo je promatrao moje hipersonično svlačenje.
– Kako ti se dopada? – očima je pokazivao na svoj ud.
– Lep ti je… Različit od mog..
– Da… Tvoj je masivan, glavić ti je kao pesnica nekog detenceta.. Drkaj ga malo da vidim …
Nije trebalo da ponavlja. Zgrabio sam svoj kurac obema rukama, što je njemu bilo čudno. Obično drkam tako što palčeve obe šake stavim preko glavića a sastavljenim kažiprostom i srednjakom, obuhvatim bok. Napravim tako uzani trougao, i kroz njega provlačim kurac sve dok ne poludim i izgubim se u orgazmu.
On okrene tuš prema meni i osvežavajući mlaz me dotakne. Drkao je dalje, neprestano fiksirajući moj kurac i ono što radim pred njim na manje od pola metra udaljenosti, na drugom kraju kade. Pogledi su nam bili ukršteni: njegov na mom, a moj na njegovom. Osećao sam žestoku potrebu da svršim što pre, ali istovremeno sa njom dolazila je želja da sve ovo potraje. Dolazio sam na ivicu a onda zastajkivao… Pokušavao da se savladam.. Predstavu o vremenu sam već davno izgubio.
– Okreni se i pokaži mi guzu – zamolio me je
– Ne – nešto duboko u meni mi je govorilo da prelazimo granicu i da lako možemo skliznuti u „opasne“ zone ove igre.
– Ma, okreni se, i pokaži mi to seksi dupence… – molio je opet od silnog uzbuđenja promuklim glasom.
– Neću da te dotaknem.. Samo da gledam… Gledaj ovo – i Srđan se naglo okrete isturivši svoje guzove bliže meni.
Bila je to lepa guza. Nasledio ju je od mame, očigledno. Delovala je u jednom trenutku kao ženska, onakva kakve su me mamile letos na bazenu. Ako izuzmem činjenicu da je Srđan imao više među nogama od žene – lako bi bilo zamisliti da ovako dobro dupence pripada upravo nekoj seksi ribici.
– Dopada ti se? – ostvrtao se Srđan preko ramena dok je imitirao koračanje i njihanje kukova žene. Pokreti mu zaista jesu bili zavodljivi.
– Da… Ovako gledano, s leđa, dobra si riba Srđane…
– Sačekaj – predao mi je ručku tuša i iskočio iz kade ostavljajući za sobom mokar trag po pločicama i parketu. Ubrzo se iz njegove sobe začula lagana muzika a on se u jednom koraku vratio i ponovo uzeo tuš iz mojih ruku. Okrenuo mi je leđa, nastavio da drka, a pri tom je pratio ritam muzike uvijajući se u struku, kukovima, ramenima… Svaki put kada bi prebacio težinu sa jedne na drugu nogu, njegovi guzovi su mi se približavali. Kada se numera završila, njegovo telo sa isturenom guzom je bilo samo na par santimetara od mog glavića.
– Sad je tvoj red! – došlo je Srđanovo, bezmalo, naređenje, zajedno sa uvodnim akordima sledeće muzičke numere.
Telo se samo pokrenulo. Na prvo ljuljanje i pregibanje, Srđan je lako počučnuo, usmerio glavić ka meni i počeo žestoko da mu navlači kožicu celom šakom. Plesao sam pred njim, sporo se okrećući oko ose u nameri da mu pružim mogućnost da uživa u mom telu iz svih uglova.
– Mmmmm…. – stenjao je sve brže nadražujući se – ih kako bih voleo da si ti sad Naca…
Naca je, inače, bila najpoželjnija riba u našoj gimnaziji. Svi smo pomalo bili zaljubljeni u nju ali nas ona nije gledala – zabavljala se sa studentima i starijim momcima. O njenom telu smo svi sanjali. Upravo u to vreme Naca se viđala sa poznatim sportistom a mi smo bili jezivo ljubomorni.
– Nacoooo – ječao je Srđan iza mojih leđa dok sam se trudio da guzove i noge pokrećem što ženstvenije i erotičnije.
Okrenuh glavu preko ramena. Srđanov vapaj i prizivanje njenog imena behu tako iskreni da u sebi prepoznah želju: kad bih samo mogao da mu pomognem? Da u ovom času za njega budem Naca koja ga pali, izluđuje i konačno mu pomaže da prazni nabrekla jaja… U istom trenu kroz glavu mi sevnu munja: pa mi smo prešli granicu onog što ljudi smatraju prihvatljivim!!! Posebno ovi, naši, ljudi…
Svejedno, bilo je prekasno da se bilo šta zaustavi – Srđan je žestoko drkao a lice mu se pretvaralo u grč uzbuđenja i skore poplave ludila… Pratio sam ga u stopu. Među nogama mi više nije bio kurac, već kolac koji je žario i pekao svojom potrebom da eksplodira… Nismo, i dalje, skidali pogled jedan sa drugog, stojeći i dalje u kadi: oči u oči – glavić u glavić.
Ogromna bela kap se, kao iznenadni klobuk, pojavi se na vrhu Srđanovog kurca. Pratio ju je snažan mleči mlaz. Učinilo mi se, za trenutak, da se protegao od Srđanovog glavića do mog stomaka… Dok je prvi padao po mojoj koži, usledio je sledeći… Možda još jači od prvog… Jasno sam osetio udar sperme o stomak… Počelo je da kulja i iz mene… Sperma je prštala od mene ka Srđanu i od Srđana ka meni… Dahtanje se pretvaralo u teško stenjanje… Dodir njegove tople sperme po stomaku me je izludeo… Kapalo je na sve strane… A kad je prestalo – i dalje nismo mogli da se smirimo…
Iznenada, neka teška krivica se uselila na mesto domalopređašnje strasti. Potražio sam Srđanove oči i u njima prepoznao isti strah: preterali smo. A onda je nekako zbunjeno, progovorio:
– Izvini, umazao sam ti stomak… – i krenuo rukom da mi sa spira potočiće sperme koji su se gubili u dlakavom međunožju, tamo negde oko korena mog kurca.
Jednom rukom mi je pažljivo sapunjao kožu dok je u drugoj držao tuš i usmeravao ga da spira penu. Stajao sam ukočen. I ja ali i moj kurac. Iako sam maločas ispraznio, nišaneću u Srđanovo telo, ogromnu količinu mlečno belih metaka, nije mi spadao.
Kada je završio, pogledao me je u oči, i šeretski nekako, lupnuo me, odozgo, po pulsirajućem kurcu. Dodir ruke, ma kako kratko trajao, izludeo me je: „prvi put tuđa ruka ga je dotakla“!!!
– Hajde da ne gubimo više vreme, imam nešto da ti pokažem! – rekao je obmotavajući veliki peškir oko svojih kukova.
Gledajući ga ovako, u toj improvizovanoj mini-suknji, nije mi bilo teško da ga preoblikujem u telo zamamne i zrele žene, doduše kratkokose. Ali – šta to mari!
Uzeo sam drugi peškir, obmotao ga i ja oko kukova, vodeći računa da Srđanu zaliči na mini-suknju, proverio na ogledalu kako izgleda i zaključio: da, seksi je.
On je već bio u svojoj sobi i petljao nešto oko roletni. Zatvorio sam vrata kupatila za sobom i zakoračio u hladovinu radoznao da vidim: šta to interesantno Srđan ima da mi još pokaže?
Preporučujemo da pogledate i sledeće:
