Obneređena u hulahopkama
NAPOMENA: OVA PRIČA JE IZMIŠLJENA. SVAKA SLIČNOST SA STVARNIM LIČNOSTIMA I DOGAĐAJIMA JE SLUČAJNA! Zdravo svima! Imam 40 godina i radim kao nastavnik u jednoj osnovnoj školi. Imam crnu kovrdžavu kosu, umereno velike ali čvrste grudi, i duge, vitke noge. To se desilo pre nekoliko godina, jednog jesenjeg popodneva kada sam se vraćala kući sa posla. Nosila sam belu bluzu, crnu pripijenu suknju sa razrezom i tanke, tamne hulahop-čarape koje su se odlično slagale sa cipelama od zmijske kože i visokom štiklom.
Nekad nosim čarape sa halterima a nekad hulahopke, ali kada nosim hulahopke sa debljim gaćicama tada ne nosim obične gaćice. Moj put kući traje 10 minuta hoda do autobuske stanice, zatim oko pola sata vožnje autobusom i posle još 10-ak minuta hoda do stana. Prethodnih par dana nisam imala potrebu da idem na toalet ali zato sam celoga toga dana osećala nešto čudno u stomaku. Znala sam da ću pre ili kasnije morati podhitno da idem da kakim ali imala sam mnogo posla a i gadila sam se školskog WC-a, tako da sam se trudila da potisnem taj nagon.
To popodne, kada sam napustila školu, osetila sam snažnu potrebu da kakim ali sam mislila da ću uspeti da se suzdržim još pola sata, dok ne stignem kući. Tako sam otišla do autobuske stanice u blizini škole. Dok sam sedela u autobusu potreba je bivala sve jača i jača. Nailazila je u naletima.
Nekad bi popustila tako da bih odahnula ali onda bi se grč javio sa još većom žestinom. Obuzeo me je paničan strah da se ne obneredim u autobusu! O, Bože, kako bi ostali putnici reagovali na taj odvratan miris i koja bi to sramota bila! Oblio me je hladan znoj! Čvrsto primakoh noge jednu uz drugu. Stiskala sam držala tašnu u krilu i gledla kroz prozor praveći se kao da je sve u redu. Napokon, posle 20-ak minuta vožnje, autobus je stigao do moje stanice.
Brzo sam izašla napolje i sklonila se u stranu – u tom trenutku guza mi je popustila i malo kake mi je izašlo u hulahopke. Nakratko sam ponovo uspostavila kontrolu, tek koliko da napravim pedesetak koraka i koliko-toliko udaljim od stanice, a onda je opet malo kake izašlo. Više nisam mogla da se suzdržavam i opustila sam stomak. Gaćice od mojih skupih crnih, sjajnih hulahopke napuniše se izmetom.
Osetila sam strašan stid i potrebu da plačem. Ali nisam želela da privlačim pažnju te skupih gordost i počeh da hodam trudeći se da delujem energično i samouvereno, kao na manekenskoj pisti. Međutim, sada kada me stomak više nije mučio, osetila sam i olakšanje. Nakon što sam prešla stotinak metara, osetila kako me stid prolazi i da mi se vraća samopouzdanje.
Ali ne samo to – u meni poče da raste požuda! Ta kaka u gaćicama od mojih hulahopki me je uzbudila! I tako sam koračala prema zgradi u kojoj sam stanovala, uživajući u toploj, gustoj, mekanoj masi koja se u hulahopkama trljala o moju guzu. Čim sam zaključala stan, legla sam na krevet, pripalila cigaretu, gurnula prste kroz najlonsko tkanje – nisam se ni zamarala da skinem čarape – i stala se samozadovoljavati. Ovo iskustvo je bilo tako zanimljivo i uzbuđujuće da otada ponekad ne vršim nuždu u toaletu, već u hulahopke
Preporučujemo da pogledate i sledeće:
