Romantična Godišnjica
Napomena autora: Ovo je istinita priča o najboljoj godišnjici koju smo moja supruga i ja imali.
22 godine braka.
Anđa je imala slobodan dan a samim tim i lep trodnevni vikend; a za mene normalan petak u kancelariji. Iako je iza nas 21 godišnjica, taj dan mi svake godine i dalje podari osmeh. Vožnja kući s posla je moje vreme da sve poslovne brige sklonim i razmišljam o bilo čemu, od nekih srećnih sitnica do planova za vikend; ili na ovako važne dane, sećanje na poslednje 22 godine.
Prirodno sam razmišljao o našoj najupečatljivijoj godišnjici – o našoj prvoj, kad smo jeli svečanu tortu, drugom medenom mesecu u Atini; ali se setih i one zloglasne – naše kratko vreme razdvojenosti u našoj 13. godišnjici. To razdvajanje se pokazalo kao prikriveni blagoslov; razdvojenost na našu godišnjicu pomogla je da oboje shvatimo da pripadamo zajedno, što je rezultiralo neraskidivom doživotnom vezom.
Međutim… Koliko god da obožavam svoju ženu sada isto toliko koliko sam to činio u našim najranijim godinama, činjenica da sam dovoljno star da mi sada nekada trebaju čak i tabletice za one stvari – ne pomaže. Znam da su to samo godine i biologija, ali ipak udara na ego.
Moja Anđa zaista ne mari za cveće i prestali smo da kupujemo poklone pre mnogo godina. Ova godišnjica će sigurno biti poput mnogih drugih u proteklih nekoliko godina. Sešćemo na kauč i proći ćemo kroz našu uobičajenu praksu: „Trebalo bi da odemo negde na večeru.“ „Da, verovatno bi trebalo; gde želiš da ideš?“ „Nemam pojma. Šta bi jeo?“ „Nije važno. Samo da sam sa tobom.“ „Volim te dragi. Pretpostavljam da možemo jednostavno otići u onaj naš omiljeni restoran.“
Još uvek imam zdrav seksualni nagon, ali Anđa je sve manje raspoložena za to, što je, pretpostavljam, rezultat slabljenja libida. Ali se i dalje volimo i imamo dobar život: najveća kuća u kojoj smo ikada živeli; prvi bazen koji smo ikada imali; finansijska sigurnost. To je dobar život.
Restoran je dobar izbor; otići ćemo da se dobro provedemo, a onda dođemo kući i sednemo ponovo na kauč kao da nikada nismo otišli. Daleko smo od savršenih, čak i disfunkcionalnih, ali naučio sam da budem zadovoljan.
Vrata garaže su se otvorila. Rano sam napustio posao, ali Anđa nije bila kući. Odložio sam svoje stvari i video rukom napisanu poruku na stolu: Srećna godišnjica, ljubavi moja! Dođi u hotel „Park“ sobu broj 60. Vidimo se uskoro! Tvoja Ljubav, Anđa (Želećeš da poneseš i po koju onu plavu bombonicu.)
Trebao mi je minut da sve skontam; tada mi je srce poskočilo, a um požurio. U koje vreme je ovo napisala? Koliko dugo je već bila tamo? Moram da idem tamo odmah! Ne, čekaj, možda je upravo otišla; Ne želim da budem odmah iza nje na recepciji. Šta ja to govorim? Moram da idem tamo odmah! Da li da se prvo istuširam? Ne… da, požuri.
Ušao sam u kupatilo i izašao posle 5 minuta tuširanja i odjurio do svoje komode da uzmem odeću za noćenje i video sam tada drugu poruku: Već sam spakovala sve za tebe.
Imao sam jednu nogu u farmerkama pre nego što sam pomislio da ne mogu samo da se pojavim u farmerkama i majici, zar ne? Brzo sam obukao svoje najbolje odelo i strgao etiketu sa kravate koju nisam ni nosio do tad. Ako je Anđa toliko razmišljala o ovoj noći, morao sam da budem u elementu.
Izašao sam iz kuće za manje od 15 minuta. Imao sam prolaznu misao da joj pošaljem poruku i pitam da li joj nešto treba pre nego što shvatim koliko bi to glupo zvučalo; nije da idem u neki smrdljivi hotel bez posluge. Srce mi je lupalo, a usta su mi se osušila od naleta adrenalina.
Konačno sam stigao do hotela i ušao kao džentlmen najbolje što sam mogao, upadljivo noseći cveće koje sam kupio usput; nisam ni primetio niti mario koliko košta, nisam mogao da dođem praznih ruku. Stajao sam na vratima sobe 60, a iznutra je dolazio prigušen zvuk romantične muzike kasnih 80-ih.
Tiho sam se najavio dok sam ulazio. Aroma parfema mi je ispunila čula dok sam prošao ugao videći prelepu Anđu kako pravi piće za šankom. Anđina prelepa duga kosa bila je sređena i ravna. Okrenula se i nasmešila, njene tamno crvene usne otkrivale su savršeno bele zube i njeno blistavo lepo lice u punoj šminki. 
Nosila je jednu od belih haljina sa dugmićima koja se protezala do pola njenih butina u čarapama, a gornja dva dugmeta su bila otkopčana.
„Pa… lepo izgledaš“, pohvalila me je dok je prilazila sa pićem u ruci.
Anđa me je povukla prema sebi za kravatu i poljubila me. Njen poljubac je imao ukus votke, lepljivog aromatičnog karmina sa jednakim nagoveštajima vode za ispiranje usta i svežeg dima mentola. Bila je savršeno u visini očiju sa mnom u visokim lakiranim crnim štiklama. Pogledao sam u njene zelene oči, uokvirene tamnom bronzanom senkom i dugim lažnim trepavicama.
„Izgledaš… tako…. prelepo“, šapnuo sam i poželeo joj srećnu godišnjicu pre nego što sam je ponovo poljubio sa rukama oko njenog struka, ljuljajući se uz muziku.
“Mislila sam da te iznenadim; da li je uspelo?” – upitala je sa ponosnim osmehom.
Uveravao sam je da to zaista nisam očekivao, izražavajući svoje iznenađenje i koliko sam bio impresioniran da je to uradila. Moja žena ne radi ništa u poslednjem trenutku ili bez značajnog planiranja i predumišljaja i bilo je zaista čudno da nisam primetio znakove proteklih dana. Bilo mi je drago što mi je sve to promaklo.
Vratio sam se na kauč sa svojim pićem dok je ona ležerno sedela prekrštenih nogu; haljina se dizala visoko, otkrivajući čipkasti vrh njenih butina. Te noge su se ispružile preko mojih čim sam seo, kao da bi pokazala svoje nove cipele – kao da to već nisam primetio. Prešao sam prstima preko sjajne lakirane kože i niz petu sa štiklom i polako ih skidao, uzrokujući da joj vise sa vrhova prstiju pre nego što ih je pustila na pod.
Odvojio sam vreme ponavljajući proces sa njenom drugom cipelom. Posle 22 godine zajedno, Anđa je bila svesna mojih afiniteta, uspavanih u poslednje vreme, ali definitivno se poigravala kao nikada ranije. Morao sam da pazim da ne preteram. Morao sam da postignem pravu ravnotežu između naglog kretanja i sporih pokreta.
Duboko sam udahnuo, jednom rukom pijuckajući svoj fini burbon dok sam drugom nežno masirao svaki njen crveni prst ispod prozirnog najlona. Podigao sam njene nožne prste do svojih usana, udišući aromu najlona i kože. Bio sam na nebu; ovde sa mojom lepom ženom, slavimo naše godine zajedno. Anđa je odložila svoju praznu čašu na stočić, stala ispred mene i povukla me za kravatu, odvodeći me u spavaću sobu kao psa na povodcu, gurnuvši me na krevet.
Već sam mogao da primetim da nema grudnjaka, ali kada sam klizio rukama po zadnjim stranama njenih bedara, nisam osetio ništa osim njenog mekog mesa iznad čipke sve do njenih bokova. Anđa mi je pomogla da skinem kaput i bacila ga na pod dok sam prešao rukama preko njenih punih bokova.
Mršava figura kraljice fitnesa od pre 20 godina davno je nestala, ali moje ruke koje su hvatale meso njenog prelepo punog dupeta su me uzbudile i učinile da je volim još više. Anđa nije ni mršava ni bucka; samo savršeno zaobljena lepotica od 46 godina. Anđa se nagnula da dozvoli mom licu između dugmadi do nje da je poljubim u grudi, duboko udišući mešavinu omekšivača, parfema i onog trajnog dima od mentola; sve to je stvorilo erotski koktel koji je ispunio sva moja čula.
Uživali smo u ovom trenutku, ljubeći se i milujući dok je ona odvojila vreme da me svuče. Skinula mi je kravatu, olabavivši je dovoljno da je podigne preko moje glave i stavi je preko svoje uz kikot. Poslednje mi je skinula bokserice; ponovo se zakikotala, rekavši da joj je drago što sam ‘našao’ svoje tabletice, ne znajući da ih nisam ni uzeo.
Njene oči su se prikovale za moje dok su se njene crvene usne spuštale niz moj kurac. Mogao sam samo da kratko izdržim pre nego što sam se nagnuo napred povlačeći njene kukove u stranu, okrećući njenu nogu preko tela i spuštajući njenu guzu na svoje lice. Anđa je odgovorila tako što je svoju picu stisnula do moje brade i do mog nosa, pomerajući otvoreni klitoris preko mojih usana. 
Jebote, volim ovu ženu. Moje ruke su kliznule do njenih punih grudi i mesio sam ih. Ona je to osetila i jače gutala moj penis dok sam ja gurao jezik koliko je mogao da uđe u njen kanal. Mogao sam da osetim kako se njeno telo napinje, osećajući njenu ruku na mom kurcu uz stranu njenog lica; Znao sam da je blizu.
Prvi sam ja počeo da jecam i da joj punim usta što joj nije smetalo, naprotiv, oduvek je volela da guta moju spermu. Drhtanje, a zatim i jedan mini-grč dok joj se klitoris kočio između mojih usana i zuba, a njeno telo je mlohavo padalo na mene. Svršila je.
Oporavljali smo se uz naknadnu igru ljubljenja i milovanja dok smo se pripremali za drugu rundu. Anđa se nasmešila, „Pitam se da li još mogu to da uradim.“
Znao sam šta dolazi; pretvorila je svoju snagu i kardio režim u jogu, zadržavajući fleksibilnost tinejdžerke. Anđa je držala stopala i polako ispružila noge, razdvajajući kolena. Prihvatio sam taj poziv dobrodošlice da zamenim njene ruke svojima, spustivši se na nju.
Ona je zaključala stopala, klizeći svojim najlonskim prstićima preko mog lica i usana. Uzeli smo jedno drugo u sporu strast koja postoji samo između posvećenih ljubavnika. Ja sam joj dozvolio da preuzme kontrolu; i dopušta mi da uzmem njene slatke najlonske prste u usta i dopušta mi zadovoljstvo da ih oližem dok zaranjam uveliko tvrdim penisom u njenu mokru pičku.
Nismo želeli da se noć završi. Naravno, seks je bio fantastičan, ali ono u čemu sam najviše uživao je zadovoljstvo u našoj tihoj intimnosti bez ometanja. Moja čula su bila ispunjena; osećaj i vizija najlepše žene na svetu; njen meki glas; ukus njenog poljupca i tela, ali najviše od svega koktel mirisa je ispunio moje sinuse spajajući sve to u jednu celinu.
Kao što ste verovatno shavtili – ovo je bila ne samo najbolja godišnjica do sada, već možda i najbolja noć u naše 22 godine zajedničkog života.
KRAJ!
Preporučujemo da pogledate i sledeće:
1 thought on “Romantična Godišnjica”